Select Page

Чланови организације „Чојство“ из Берана организовали су, ових дана, посјету светињама на Косову и Метохији, са којима је био и свештеник Миленко Ралевић, парох трепачко-шекуларски и горњеполимски и управник Народне кухиње „Дивна Вековић“, Овом приликом, уручили су пригодне поклоне за дјецу у Ораховцу.

Организација “Чојство” из Берана са радом је почела крајем 2020. године и за веома кратко вријеме скренула је пажњу јавности успјешним хуманитарним акцијама, којима су пружали помоћ социјално угроженим породицама у плавском и беранском крају.

Низу бројних акција, ових дана, прибројала се и акција коју су спровели за наш страдални народ на Косову и Метохији, приликом посјете светој српској земљи – Косову и Метохији. У редовима који слиједе, преточена су њихова осјећања при сусрету са косовско-метохијским светињама и дјецом Ораховца, која се боре за опстанак у ораховачкој рајској башти:

Када би упитали човјека гладног и жедног како да му помогнемо, рекао би – дајте ми да једем и пијем. Болестан би одговорио да му је једина жеља да оздрави, а човјек у невољи само жели да га мимоиђе страдање.

„Само нам ви дођите поново, то нам је најпотребније, да знамо да нисмо остављени“ – као по некаквом договору, у један глас, одговарају Срби са Косова и Метохије кад их упитамо шта можемо да урадимо за њих. И, заиста, тога постанемо свјесни тек кад нас загрле, и кроз осмјех пожеле добродошлицу. Сваки пут све топлије. Радосније. Братски и сестрински. Ни овога пута није било другачије.

Заједно са оцем Миленком Ралевићем, парохом трепачко-шекуларским и горњеполимским и управником Народне кухиње „Дивна Вековић“ у Беранама, посјетили смо Пећку патријаршију, Дечане, Ораховац и Велику Хочу. Љубав Мати Мардарије из Пећаршије, ријеч и радосни поглед оца Петра Дечанца, а тек гостопримство Петровића из Велике Хоче и нарочито породице Радић из Ораховца, који су нас примили у свој дом, је нешто што само срце умије да искаже.

Овом приликом смо уручили и пригодне пакетиће за сву дјецу Ораховца, њих 70 од укупно 240 душа колико их је остало у „башти рајској“, како каже пјесма чији аутор, Гаврило Кујунџић, живи и ствара под овим парчем слободног неба. Понос и пркос, радост и туга, прошлост и будућност, овдје су на необичан начин помијешани, и чекају свакога од нас да дођемо, или боље рећи да се вратимо. Себи и својима. У своју кућу. Међу свој народ. У срце Србије и душу Црне Горе.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This