У 16. недјељу по Духовима, на дан када Црква прославља Светог мученика Созонта и претпразништво Рођења Пресвете Богородице, у Цркви Светог Георгија под Горицом служена је света литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Гојко Перовић, уз саслужење братства овога светог храма и молитвено учешће бројних вјерника.
По прочитаном светом јеванђељу сабранима се обратио отац Гојко Перовић, који је, говорећи о смислу јеванђелских поука, истакао да оне човјеку непрестано откривају дубља значења живота и вјере.
„На недјељним литургијама, баш у ово вријеме, прије него што дође до оне највеће тајне због које се сабирамо, а то је тајна Господње трпезе и светога причешћа, читамо ријеч Божију и поучавамо се њеним значењима. А у ових двије хиљаде година црквене историје, ти су се слојеви тумачења и значења намножили, али су се намножиле и муке неразумијевања, тако да данашњи модерни човјек много теже разумије уопште смисао Цркве и Светог писма него што га је разумио човјек у прва три вијека. Спрам мука долази и лијек.“
Отац Гојко је нагласио да Црква кроз јеванђелске поуке човјека учи да оно што види није увијек и пуна истина о стварима и догађајима, већ да је за њихово дубље разумијевање потребно духовно сазријевање.
„Црква нас кроз ове јеванђелске поуке усмјерава на то да нам Бог открива неке истине које се на први поглед не могу видјети, за које треба стрпљење, за које треба да човјек мало сазри да би видио и открио праву тајну онога што му се дешава.“
Осврћући се на јеванђелске приче и њихова различита значења, казао је да човјек, када помисли да је неку истину у потпуности разумио, тек тада му се отрива да постоји још дубљи смисао исте те поруке.
„Тако и ове јеванђелске приче, браћо и сестре, нас уче да, кад исцрпиш један смисао значења и мислиш да више ти ништа не може ту ново да се открије, тек те чека нови разред и нова наука. То се Бог с нама не шали, браћо и сестре, него нам открива да, кад нестану твоје моћи и кад мислиш да баш више ништа не можеш, е да видиш шта све можеш. Није то игра мачке и миша, то је игра откривања и узрастања у новој истини.“
Говорећи о јеванђелској причи о талантима, отац Гојко је истакао да она није само прича о даровима које човјек добија, већ подсјећање да је све што имамо дар од Бога.
„Ово је прича о томе да нам је све додато и да нема никога међу нама коме није све поклоњено. Ми смо, овакви какви смо, поклоњени сами себи од Бога. Бог нам је поклонио нас саме и све што имамо, и све чиме бисмо се сад можда могли похвалити, и све на шта бисмо се могли ослонити, све нам је то поклоњено.“
Поручио је да свијест о даровима које смо примили човјека чува и од похлепе и од очајања, али и од љености, јер, како је казао, сваки дар са собом носи и одговорност.
„Чува нас ова прича од неке депресије, али нас чува и од неке љености. Ако је ово што имамо дато, ако ти је ово дао неки послодавац, неки шеф, неки наставник, као неки домаћи задатак, онда немаш право да лежиш или да спаваш цијели дан и да кажеш, ма то ће неко други или ја то не могу. Чим ти је дато, значи да можеш. Позабави се собом. Чим ти је дато, значи да можеш. Ова нас прича чува и од страха.“
Посебно је указао на опасност од страха који човјека може да обузме и постане његово трајно стање, нагласивши да јеванђелска порука упућује на повјерење у Божију вољу.
„Нормално је да се бојимо, али није нормално да нас тај страх обузима и да то буде неко наше природно стање. Ова нас прича чува од неке негативне неизвјесности и упућује да на почетку и на крају будемо препуштени вољи Божијој“, закључио је у бесједи отац Гојко.
По завршетку свете службе Божије, заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому.
О. Б.
Фото и видео: Дарко Радуновић
