Select Page

На Недељу слепога служена је Света Литургија у подгоричком храму великомученика Ђорђа, којом је начаствовао старешина овог древног храма, протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Високопречасном проти саслуживало је свештенство овог светог храма – јереј Блажо Божовић и ђакон Лука Павићевић док је молитвено учествовао дугогодишњи старешина овог светог храма, протојереј-ставрофор Милун Фемић.

На литургијске возгласе одговарали су појци Школе појања Свети Ђорђе, којима је руководио протојереј Јован Радовић.

Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Мирчета Шљиванчанин, који је подсјетио да се на више мјеста у Светом Јеванђељу помиње како је Господ лијечио и исцељивао, али да је ово једно од највећих чуда, – зато што је излијечио човјека који никада прије тога није видио.

,, То нас подстиче да будемо свјесни да је Бог владар овога свијета, Који управља свијетом а да је Господ Исус Христос, истинити Бог и истинити човјек; дакле да је Бог Творац и Сведржитељ и Промислитељ – Који нас држи у животу и наш живот води ка циљу, а то је Царство непролазно !“ – истакао је прота.

Посебно је нагласио да треба да обратимо пажњу на човјека – јер некада и ријеч и поглед може да донесе утјеху и радост, да улепша живот човјеку.

,, Господ је од пљувачке и блата, – помазао очи слијепоме и исцијелио га. !“ Шта нам тиме Господ свједочи ? – упитао је началствујући свештенослужитељ – Да је Творац човјека и свијета.

Када су фарисеји (који су држали до правила која често су била сврха сама себи) видели  да је то други човјек, онај који види, – почели су га испитивати, ко је тај који му је вратио вид и поготово – зашто је у суботу то учинио ? – указао је отац, додавши да се по тадашњем закону у суботу ништа није смело радити; да би окривили Исуса зашто је то учинио у суботу (као да је правило веће од човјека), видимо да су фарисеји суботу обоготворили, као да је субота важнија и од Бога и дјела Божијих.

Отац је подвукао да је Господ овом човјеку повратио не само тјелесни већ и духовни вид. Дакле, да је слијепи од рођења доживео још веће чудо – препознао је Живога Бога и Њему се клањао као Богу, Спаситељу, Месији.

И ми сами смо често духовно слијепи,  указао је отац, подвукавши да нас је Господ у једном моменту призвао и отворио очи, дао вјеру, – а то нас обавезује на труд духовни, да никада не заборавимо колико нас Бог воли, колико има у свијету и поштенијих и бољих од нас, али који Га нијесу препознали.

Завршавајући своје обраћање, отац је пожелио да и Бог њих окрене – јер је то наш циљ а и Божији циљ; јер Јеванђеље Божије треба да свједочимо свакоме човјеку.

,, Нека нам да Бог, да имамо јасни, изоштрени духовни вид и да га никада не изгубимо и не постанемо духовни слијепци, да би се тај поглед прелио у вјечност, Амин, Боже дај. !“ – беседио је прота Шљиванчанин у подгоричком храму.

Сви они који су се припремили за Свету тајну причешћа, приступили су Светој чаши.

Заједичарење свештенослужитеља и парохијаана настављено је у Светогеоргијевском Дому, уз пригодно послужење.

Потом је час веронауке одржан у Школи веронауке Свети Ђорђе, коју води протиница Надица Радовић.

Елза Бибић

Фото/Видео: Дарко Радуновић

 

Pin It on Pinterest

Share This