На празник Усјековања главе Светог Јована Крститеља у подгоричком храму Светог Ђорђа служена је Света литургија којом је началствовао протојереј Јован Радовић, уз саслужење протојереја Мирчете Шљиванчанина, старјешине храма, протојереја-ставрофора Гојка Перовића, Милете Кљајевића и Драгана Станишића, као и ђакона Луке Павићевића. Молитвено је учествовао и јереј Блажо Божовић.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа, а након причешћа Светим Христовим Тајнама сабранима се бесједом обратио прота Јован Радовић.
Говорећи о празнику Усјековања, он је подсјетио на мученичку кончину Светог Јована Крститеља, који је свој живот положио за Божију правду.
„Свети Јован Крститељ, чули смо у данашњем Јеванђељу, заврши свој живот тако што за правду Божију положи главу своју.“
Прота Јован је у наставку подсјетио на јеванђелски догађај Иродовог пира, Саломијиног плеса и одсијецања главе Светог Јована, указујући на духовну опасност страсти, гријеха и помрачења човјекове савјести.
Говорећи о човјековој унутрашњој борби, нагласио је значај ума као онога који треба да управља осјећањима и жељама.
„Ум је цар нашега бића и он је ту да управља нашим емоцијама, осјећањима и жељама.“
Он је указао и да човјек, пристајући на гријех, често настоји да угуши глас савјести и пронађе оправдање за своје поступке, због чега примјер Светог Јована Крститеља остаје позив на вјерност истини и правди.
„Без обзира какве силе и власти биле преко пута нас, наше је да живимо у истини и правди, а исто тако и да посвједочимо ту истину и правду за коју живимо и да будемо спремни и да умремо за њу, ако за то дође вријеме.“
На крају бесједе прота Јован подсјетио је да је Усјековање главе Светог Јована Крститеља дан строгог поста, који је, како је навео, Ава Јустин називао „другим Великим петком“.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
