Други, или мали Велики Петак, како је отац Слободан Зековић подсјетио у својој бесједи, дан Усековања главе Светог Јована Крститеља, литургијски је обиљежен у Саборном храму Светог Јована Владимира. Отац Слободан началствовао је Светом Литургијом, у којој су му саслуживали отац Љубомир Јовановић, отац Младен Томовић и ђакон Цвјетко Перић.
Знамо да је на Велики Петак, ради нашега спасења Господ и Спаситељ наш Исус Христос претрпио крст и погребење, а у овај дан који називамо другим Великим Петком, мученички је за истину и правду Божију пострадао онај за кога је сами Господ у Јеванђељу рекао да се међу рођенима од жене није појавио већи од Светога Јована Крститеља, казао је прота Слободан започевши своју бесједу након што је ђакон Цвјетко прочитао зачало из Светог Јеванђеља. Рекавши да је у у Божијем домостроју спасења људскога рода улога Светог Јована Крститеља велика и посебна, отац Слободан је напоменуо да су старозавјетни пророци исто као што су кроз вјекове најављивали долазак обећаног Спаситеља, тако многи од њих најављивали и долазак Његовог Претече, називајући га анђелом који ће ићи пред лицем Господњим да му приправи пут.
„Читајући Свето Јванђеље, видимо на који начин је Свети Јован припремао пут и стазе Господу и Спаситељу Његовом и нашем. Радио је то тако што је позивао народ на покајање, на очишћење од гријеха. И то није чинио по трговима и на неким великим скуповима, него је живио као подвижник у пустињи. И тај глас вапијућег из пустиње толико је силно одјекнуо да се њему на обалу Јордана, где је проповиједао, сакупљао велики народ из читаве Јудеје и из Јерусалима. И многи су помислили за њега да није он обећани Спаситељ, а он је смирено одговарао: „За кога ме ви сматрате, ја нисам тај, него ево иде за мном Онај коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој. Ја вас крштавам водом, Он ће вас крстити Духом Светим и огњем” И дубоко потрешени проповједима Светога Јована, људи су пред њим исповиједали своје гријехове и приимали крштење покајања у Јордану.
А онда, када се навршила пуноћа времена, дошао је и обећани Спаситељ, и угледавши га из далека, Јован повика, препознавши га Духом Светим: „Гле ево га јагње Божије које узима на себе гријехе свијета.“ И онда, од тога тренутка је, приимивши крштење од Светога Јована Крститеља, иако за њим није имао потребе, али, како каже Господ, да се испуни свака правда, онда је и Он почео своју благу проповијед спасења, а Јован се полако се повлачио, али наставио да и даље свједочи истину Господњу и ријеч Божију.“
Свети Јован Крститељ као човјек Божији, као човјек пун огњене вјере, наставља отац Слободан, није се плашио никога и ничега, па се није устручавао да на покајање позива и оне који су били на власти. Али онај који критикује људе на власти, посебно ако изобличава њихове гријехе и падове може тешко да пострада. Није се тога устрашио Свети Јован, него је, између осталога, и цара Ирода јавно позивао на покајање због великог грјеха који је чинио, зато што је брату своме отео жену и са њом почео да живи, говорећи му јавно да не може имати жену брата свога.
„Иако га је и сам поштовао, и радо слушао ријеч његову, знајући да је Божији човјек, немогући да слуша такву критику и изобличавање, Ирод је Светог Јована Крститеља бацио у тамницу. Гордост и сујета су надјачали сво то његово осјећање поштовања према Светом Јовану. А онда видимо како то срљање у пропаст и у гријех иде све дубље. Он који је био властољубив, који је био предат многим страстима, уживањима овога свијета, и чинио то годинама, постепено то његово властољубље и сластољубље прелази у оргјијање, у једну крајњу бахатост, која на крају неминовно доводи и до злочина и до проливања крви.
У тој својој бахатости, на дан свога рођења, Ирод је сазвао своје пријатеље, великаше, на весеље. И Бог сам зна шта су они ту све чинили, какве оргије спроводили, и онда, већ кад су се добро понапијали, Саломија ћерка Иродиадина, пред њима је почела да изводи неки развратни плес. И толико се Ирод очарао тим развратним плесом, да је Саломији дао обећање пред свима, да шта год заиште даће јој, макар то било и пола царства његовог. А Саломија, наговорена од своје развратне мајке Иродијаде, затражи пред свима од Ирода да јој донесе на тањиру главу Светога Јована Крститеља који лежаше у тамници. Одмах се Ирод покаја због своје ријечи и свог обећања , али опет му његова сујета није дозволила да повуче ту срамну ријеч, него је поступио по жељи Саломијој и Иродијадиној и послао џелате у тамницу да посијеку Јована. И то срамно наречење је извршено, глава Јованова посјечена, донијета на тај скверни Иродов пир. И није се тиме задовољила Иродијада, него је још додатно унаказила главу Светог Јована, његов језик који је свједочио ријеч и истину Божију избола иглама, и наредила да се његова глава закопа на некаквом ђубришту.“
Међутим, каже отац Слободан, Господ је више пута открио гдје је скривана глава Светог Јована и три пута је она била обретена. И како је за живота Свети Јован био свједок истине Божије и Господ преко њега пројављивао своју силу и славу, тек је након његовог мученичког страдања, његова слава остала још већа. И као што је био претеча Господњи пред његово оваплоћење и објављивање свијету, тако је постао и претеча Христов у аду, најавивши онима који су тамо били вјековима, да долази Спаситељ.
„И заиста је Господ, након свог страдања на крсту, смрти и погребења, разорио адова врата и из њега извео све праведне душе. И свети Јован, који је био и пророк, и претеча, и можемо рећи први апостол Христов, и први мученик Христов, је онај који са Мајком Божијом најближе стоји престолу Бога Живога. И као што је Мајка Божија наша брза помоћница, исто тако чини и свети Јован Крститељ, кад год му се са љубављу и искреном молитвом, са вјером, обратимо за помоћ.
Многи су дани у години њему посвећени, сви значајни догађаји из његовог живота, почвевши од његовог зачећа и рођења, три обретења његове главе, овај данашњи дан његовог мученичког страдања, сви се они са великом славом и чашћу обиљежавајуу цркви, а онда као круну имамо онај његов велики сабор у данима када славимо Богојављење. И поред тих великих дана, у току сваке седмице у години, уторак је дан који је посвећен Светом Јовану Крститељу. Велики је био угодник Божији, велико свјетило и велики молитвеник рода људскога пред престолом Божијим. Нека би и нас заступао, и нама свима био на помоћи, да и ми уложимо колико до нас стоји труда да изградимо себе у врлинском животу, угледајући се на њега и на све свете који од памтивјека Богу угодише.“
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
