Izaberite stranicu

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас на Задушнице, 18. фебруара, Свету заупокојену литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење свештеномонаштва манастира и свештенства намјесништва цетињског и молитвено учешће вјерног народа.

По заамвоној молитви служен је парастос за све православне хришћане који су се упокојили са надом на васкрсење и живот вјечни.

Протојереј Остоја Кнежевић нагласио је у бесједи по отпусту да су све Свете тајне и сва богослужења која се у Цркви православној врше, као и ова заупокојена, ако се заиста у њих погрузимо и истински у њима учествујемо, благодатна и радосна и доносе нам духовно оснажење и корист. Подсјетивши да се на свакој Светој литургији молимо и за живе и за упокојене, отац је поучио сабране да иако је Света литургија сабор и живих и оних који су се преселили у вјечност, у нашем календару имамо и дане посебног спомена наших упокојених.

“Свакако дан који је некако у том смислу најзначајнији су ове Задушнице пред Велики и часни пост. Припремајући се да се погрузимо у тајну и уђемо на пучину Великога поста, прије тога, помињемо своје упокојене, своје претке, своје претходнике и на такав начин, сјећајући се њих и њихових живота и подвига, молећи се за њихово вјечно блаженство и ми се спремамо да се кајемо за своје гријехе и да чистимо своја срца и своје душе од наслага гријеха”, бесједио је о. Остоја.

Даље је истакао да када спомињемо своје упокојене на Светој литургији, на заупокојеним богослужењима, осјећамо суштинску и најснажнију заједницу са њима:

“Зато све оно што радимо из наше љубави, из спомена за наше упокојене уствари је најјаче у молитви. Једино ту човјек може осјетити њихово истинско присуство и заједницу са њима, у Цркви пред Богом. Ми хришћани вјерујемо да смо сви живи, и они који су се упокојили и ми који смо овдје на земљи и зато наши спомени упокојених нису никада само туга. Иако као људи тугујемо за својим ближњима зато што смо привремено и физички од њих удаљени, увијек смо и радосни јер осјећамо то присуство и осјећамо да ми који смо на земљи, можемо нешто још да учинимо за њих – да се молимо.”

На крају свог пастирског слова протојереј Остоја Кнежевић, пожељевши да ова молитва свима буде на здравље, на радост и спасење, поручио је да молитвом за наше упокојене показујемо да их волимо, као што и дубоко вјерујемо да се и они, на мјесту које је свакако ближе Богу, моле за нас које су оставили овдје на земљи.

“Данас смо овдје помињали велике оце Цркве, епископе зетске, црногорске, брдске и приморске, почев да оног првог Илариона зетског и завршивши са нашим великим оцем и учитељем Митрополитом Амфилохијем. Помињали смо оце свештенослужитеље ове свете обитељи, владаре овога простора, који су сви били хришћани и који су вјеровали у Христа Васкрслога. Нека би нас та њихова вјера снажила у нашем животу, а њима нека Господ дарује покоја, мира у Царству небеском, гдје, како рекосмо у овим молитвама, нема ни жалости ни болести, ни туге ни уздисања, него гдје је живот вјечни у близини лица Божијега.”

Весна Девић

Фото: Никола Јоксимовић

Pin It on Pinterest

Share This