У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Чудотворна икона Божије Матере позната под именом Ублажи моју тугу, налази се у Москви, у цркви Светог Николаја, на Пупишеву. Ту је донета од стране козака 1640.г. за време владавине цара Александра Михајловича.
У Москви се налазе још четири поштоване иконе Ублажи моју тугу, као верне копије истоимене чудотворне: у Цркви Св. Јована Крститеља на Покровкама, у Цркви Светих Апостола Петра и Павла у Басманој, у Цркви Светог Тихона Аматунског у Арбатском врту, и у Цркви преподобног Сергија у Радоњежу.
У Санкт Петербургу у Храму Вазнесења Господњег, налази се једна верна копија чудотворне иконе Ублажи моју тугу. Она је донета у Москву 25. септембра 1765. године од грађанина Росиковог.
Икона је постављена у посебно направљеном сребрном кивоту и налази се на месту посвећеном Пресветој Богородици. Тамо мноштво верујућих притиче Царици Небеској, одају Јој посебно поштовање, и од Ње добијају исцељење и утеху.
Дакле, постоји много копија чудотворне иконе Ублажи моју тугу, а ово су само неке од њих: у Одрину у Николајевском манастиру, (донета на дар од грофа Н. Б. Самојлова), у Бершадском мушком манастиру, у Покровском манастиру, могилевске епархије.
Ова о којој пишемо у овом тексту, године 1930. из разрушеног храма Светитеља Николаја у Пупишеву, пренесена је у храм Светитеља Николаја у Кузнецкој Слободи, где се налази и данас.
За датум њеног прослављења узет је 7.фебруар по новом, односно, 25.јануар по старом календару.
Чуда
Пред овом иконом моле се за исцељење од различитих недуга, при свим могућим тегобама и невољама, за утеху у тужним моментима живота.
Предање је сачувало успомену да се икона почела прослављати у другој половини 17. века.
Чудотворна сила иконе открила се на следећи начин: једна госпођа знаменитог рода, која је живела далеко од Москве, дуго је страдала од страшне раслабљености целог организма. Помоћ лекара, како би је ослободили страдања, показала се као узалудна. Толико је била изнемогла да је постепено доведена у предсмртно стање. И док је тако беспомоћна лежала без свести, изненада јој се јавила Мајка Божија од које је чула глас: ,, Нареди да те одвезу у Москву, тамо у Пупишеву, у цркви Светог Николаја је икона Божије Матере Ублажи моју тугу и моли се пред њом и добићеш исцељење “.
Виђење се тим речима завршило. Болесница, која је до тада била без свести, одједанпут је у себи осетила нови живот.
Саопштила је родбини своје виђење и зажелела да је одведу у Москву. Дошавши у град, сишли су у Пупишево и унели болесницу у Цркву Николаја Чудотворца. Болесница је погледала све иконе у храму, но није нашла ону која јој се јавила у виђењу. Саопштили су свештенику о свему што се са њом догодило. Тада им је свештеник донео са звоника све иконе Пресвете Богородице, које су се тамо налазиле, и показао их.
Када су изнели икону, Ублажи моју тугу, она је толико била покривена прашином, да је било тешко разазнати лик Богородице.
Но болна, која дуго од слабости није говорила и није владала рукама ни ногама, изненада је узвикнула: ,,Она је! Она је !” и прекрстила се, а када је после молебана оставила прилог пред иконом, осетила је у себи толику снагу да је стала на ноге, и без ичије помоћи изашла из Цркве, вративши се кући потпуно здрава. Ово чудо догодило се 7.фебруара, од када се слави празник иконе Божије Матере, Ублажи моју тугу.
Изображење
Благодатна икона Ублажи моју тугу украшена је сребрно позлаћеном ризом и драгим камењем, које исијава од ружичасте ка окер боји. На глави и раменима извезена Јој Је по једна звезда. Ореол Мајке и Детета Је читав у драгуљима који такође, исијавају.
Но, сва ова светлост која сија произилази заправо од Сина Њеног којом Ју Је даривао.
Јер Је Она палата Духа Светога, најсавршенији плод рода људског, који је као уздарје дат Свевишњему, зарад спасења рода људског.
Приметно је да Богомладенац у рукама држи лепо развијени свитак, док Богомајка леву руку прислања уз леви образ; необично је притом да Његов поглед није уперен у оно што је написано, док је Њен уперен на посматрача. Тиме се стиче утисак да и Мајка и Дете не обраћају толико пажњу на текст свитка, већ – на род људски… грешни, немарни, непокајани… И док Јој на колену почива, Онај Који све држи, Она размишља о свима онима којима је потребна помоћ Њена и Сина Њеног – за које је Он добровољно пострадао.
Пред овом иконом, по васкрсним данима, савршава се Молебан са Акатистом Божијој Матери Ублажи моју тугу.
Тропар, глас 5
Ублажи болести које притискају душу моју, утеши сваку сузу на лицима људи који плачу; Ти од човека болести одгониш и грешна дела рушиш, Тебе сви сматрамо надом и утврђењем, Пресвета Мати Дјево.
Приредила :Елза Бибић
Превод с руског: О.Б.
