Izaberite stranicu

У недељном дану када наша Света Црква прославља свечани улазак Приснодјеве Марије у Светињу над Светињама, – служена је Света Литургија у подгоричком храму Светог Ђорђа.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј–ставрофор Гојко Перовић архијерејски намесник подгоричко-колашински, уз саслужење браће свештенослужитеља овог древног храма: протојереја Мирчете Шљиванчанина старешине Цркве, протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја Јована Радовића, јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића; док је молитвено учествовао дугогодишњи старешина Цркве, прота Милун Фемић.

За певницом на литургијске возгласе одговарао је хор Светосавник, руковођен хоровођом Ратком Вујачић, који је својим појањем допринео лепоти Богослужења.

Након прочитаног јеванђелског зачала словом поуке у храму Господњем, окупљеном народу, обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Гојко Перовић, заблагодаривши Господу на данашњем дану и празнику, пожелевши, срећан и благословен празник који је Господ уредио према своме Промислу у прву недјељу Божићног поста.

Отац је указао да је ово велики празник, који се својом тематиком ослања на саме почетке наше вјере, библијског изабраног Божијег народа, још од прије Христа.

,, Овај празник прославља улазак Пресвете Богородице, будуће Мајке Христове још као дјевојчице са њеним родитељима у Јерусалимски, Соломонов храм. (Соломонов, Зоровавељев, обновљени храм) – то је посебна прича, подсјетио је прота,  како је изабрани народ од једнога шатора, мобилне направе (коју су направили по мапи која је дата са неба) – склопили шатор; и како се тај народ кретао кроз пустињу, јер нису могли да озидају храм на једном мјесту – јер ни они сами нису на једном мјесту били, указао је отац у својој беседи.

,, Па кад је дошло вријеме (што је велика поука за нашу вјеру) цар Соломон, а не Давид, – подиже храм, на основу скице, која је била – та скинија, тај покретни шатор. !“

Прота је нагласио да је цар Давид писац Псалама и велики побједник у великим биткама пред Господом плакао – од жеље да направи храм. Али, не.  Господ му није дао. Рекао је – дао сам ти доста, то ће неко други.

Отац је наговјестио да је добро да на почетку овог поста, размислимо о неким питањима – ако Бог да и како Бог да; како човек може бити миран, скрушен пред својим жељама, неиспуњеним – ако опет Бог хоће !

,, Па се тај храм обнављао (то је друга велика поука). Цар Соломон га је направио од најскупоценијег материјала који је тад био познат у цијелом свијету а што није имао у свом царству куповао је од других. А Богородица и Господ Исус Христос нису ушли у тај украшени храм – иако је и та љепота била од Бога. Ушли су у један храм који је био – скроман, у односу на Соломонов!“ – подсјетио је прота Перовић у својој беседи.

Нагласивши да када су се Јевреји вратили из Вавилонскога ропства и хтели да обнове своју светињу – није било ни Соломона ни Соломонових пара, него то што се задесило – цигла, неки малтер… ни близу оних лијепих украса које је имао Соломон, с тиме се радило.

И шта нам Господ каже ? – упитао је прота.

,, Љепши је тај храм био од Соломоновог !“ (не зато што презире Соломоново богатство)

Дакле,  прави с оним што имаш – и прави одмах ! И то ће бити Богу угодно. !“ – подвукао је отац у своме обраћању у подгоричком храму.

На наше вапаје… да смо недостојни, ништавни… спрам наших предака … Господ говори – Не лупетај и не лудуј ! То, какав си – ти си ми најбољи ! Тебе хоћу, тебе тражим ! Баш таквог. Шупљег, грешног, просутог – тебе хоћу, од тебе да направим храм ! Од вас хоћу да направим нешто. Јер ови што су били, свети су и хвала Богу прослављамо их – а да видмо јутрос какви сте ви !?

Зато нема бољега и љепшега јутра – да радимо на спасењу своје душе, од овога јутрос, подвукао је отац, питајући зашто се уопше помиње храм  -Што ће нама Црква ?

,, Господ је по неколико пута у Светом Писму рекао – не станује Бог у рукотворевинама људским, немојте да обоготворавате земљу, међе, цигле, кваку, даску, стакло…!“

Па што ће нам храм ? упитао је наново, одговоривши, да зато што нема поста ни молитве ни Божијега благослова – ако се не окупљамо на једно мјесто.

,, Бог хоће, да се сви сјединимо с њим ! То је начин на који нас вјековима призива, да такви будемо добри. А зашто ово кажем ? Зато што на почетку овога поста, често западамо у искушења и у заблуде и у индивидуалне духовности.

Неће Бог то, – да долазиш у Цркву као у неку апотеку. (дошао сам да завршим нешто и отишао сам)

Црква јесте апотека, али не на тај начин. Најљепше нас Црква лијечи, једино и право – кад смо сабрани на једно мјесто и кад се, ако Бог да, причестимо сви у истом духу из једнога Путира. А уколико је то немогуће – онда нас Господ призива да бар личимо једни на друге, колико се то највише може. !“ – подвукао је прота у своме обраћању на Ваведење Пресвете Богородице, пожелевши да нас Господ и Мајка Божија чувају у здрављу, срећи и памети док смо на овој земљи а потом у Царству небеском у вјекове вјекова.

Потом су сви они који су се припремили постом и молитвом – приступили Светој Чаши; затим су прочитане молитве благодарења Господу на Дару, којим нас је сјединио.

Заједничарење је настављено у Светогеоргијевском Дому, уз пригодно послужење; За то вријеме протиница Надица Радовић је одржала часове веронауке у Школи Свети Ђорђе, која постоји дужи низ година, при овом древном храму.

Елза Бибић

Фото/Видео: Дарко Радуновић

Pin It on Pinterest

Share This