Izaberite stranicu

Дани Митрополита Амфилохија настављени су вечерас, 29. октобра 2022. године, дјечијом приредбом Златно дрво Митрополита Амфилохија у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Дјеца са вјеронауке из Бара и Подгорице, испричали су вечерас својим наступом причу о нашем светом Митрополиту Амфилохију и његовом јеванђелском путу, поручујући да су они дијелом његови сапутници и засад, као и плод његовог рада и љубави.

Приредби су присуствовали Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Високопреосвећени Архиепископ михаловско-кошицки г. Георгије из Православне цркве чешких и словачких земаља и преосвећена господа епископи: рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, брегалнички Марко, бихаћко-петровачки Сергије, као и новоизабрани Епископ новобрдски о. Иларион.

Јереј Павле Божовић, координатор Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске, поздравио је сабране, заблагодаривши на љубави и доласку да чују и виде како се светопочившег владике сјећају дјеца, посебно полазници наших школа вјеронауке. Подсјетио је да међу многим завјетима и аманетима које нам је оставио Митрополит Амфилохије можемо да додамо и онај Догодине вјеронаука у нашим школама. То је била молитва нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија, молитва која за циљ има само једну ствар, а то је да унесе мир, љубав у благослов у наше школе и међу нашу дјецу.

Обраћање о. Павла Божовића преносимо интегрално:

“Високопреосвећени Митрополите и Архиепископе, преосвећени оци архијереји, часни оци, сестре монахиње, драги родитељи, браћо, сестре, драга дјецо.

Дозволите да Вам заблагодаримо на љубави и времену које сте издвојили да, у сусрет сјутрашњој другој годишњици упокојења Митрополита Амфилохија, чујете и видите како се нашег светопочившег владике сјећају наша дјеца, посебно полазници наших школа вјеронауке. Нарочиту част и радост наша дјеца осјећају због благослова нашег Митрополита Јоаникија да у склопу манифестације Дани Митрополита Амфилохија своје мјесто међу тако угледним именима наше културе нађу и ученици вјерске наставе.

Светопочивши Митрополит Амфилохије најзаслужнија је личност за обнављање вјеронауке у Црној Гори након што је она избачена из наших школа за вријеме титоистичке диктатуре. Важност вјеронауке и шире духовног и моралног образовања дјеце, била је тема која се као лајт мотив појављује у многим Митрополитовим бесједама и јавним иступима.

Интересовање и труд Митрополита Амфилохија за вјерску наставу није дошао изненада. Он је био катихета и професор на више различитих факултета, института и школа, а тадашњи јеромонах Амфилохије на Православном богословском факултету у Београду предавао је управо катихетику и хришћанску педагогију и на том пољу оставља неизбрисив траг.

Он кључно доприноси да се православна педагодија врати својој матичности, своме сопству, библијској и светоотачкој визији Бога и човјека. Митрополит Амфилохије академским радом уздиже црквену педагогију, како номинално тако и суштински, до катихетике и тиме обнавља древну везу вјеронауке са свијетом Светих отаца којима је ителектуално и духовно дисао.

И даље, као епархијски архијереј сва своја теоријска и академска знања он спроводи и практично оснивајући готово 50 школа вјеронауке широм Црне Горе и дајући кључан допринос приликом обнове вјерске наставе у Србији.

Дакле, Митрополит Амфилохије је заиста и у пуном смислу те ријечи био вјероучитељ, катихета који је, аутентично следујући Господу Христу као првом и истинском учитељу, примјер свим вјероучитељима у наше и будуће вријеме.

Митрополит је кроз своја предавања преносио своје ненадмашно познавање богословља, Светог писма чије је књиге преводио и Отачког предања на ком је докторирао. Ипак, иако се бавио вјечним и увијек истим истинама.

Митрополитова предавања су била непоновљива и различита.

Митрополит своја знања из дубоког предања увијек ставља у дијалог са тренутком садашњице, откривајући да су истине отаца подједанко важне и релеватне за човјека данас као и у времену када су изговорене.

Митрополит је био вјероучитељ који никада није одржао два иста часа јер је тренутак у коме је говорио увијек са собом носио нова искушења, али и нове прилике.

Митрополитов Христос био је и остао вјечно млад. Зато је толико младих људи и дјеце завољело Христа којег је проповиједао и свједочио наш вољени владика.

Вечерас ћемо имати прилике да кушамо неке од плодова Митрополитовог рада на пољу вјеронауке. Пред вама је приредба Златно дрво Митрополита Амфилохија коју су припремили ученици школа вјеронауке при Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару, Храма Светог Николе у Старом Бару, Храма Светог Ђорђа у Доњој Горици и Храма Светих новомученика момишићких у Подгорици са својим вјероучитељима Славицом Орландић, Видосавом Живковић, Зорком Пејовић и Маријом Јовићевић. Они ће нам кроз читав низ игроказа, пјесама и рецитација приказати сву величину Митрополитовог дјела које као да је од рођења до кончине било један велики час вјеронауке.

Међу многим завјетима и аманетима које оставља Митрополит Амфилохије не заборавимо ни важност вјеронауке. Међу нашим поздравима Догодине у Призрену, Догодине на Ловћену, Догодине у обновљеној Превлаци, додајмо и онај Догодине вјеронаука у нашим школама. То је била молитва нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија, молитва која има за циљ само једну ствар, а то је да унесе мир, љубав у благослов у наше школе и међу нашу дјецу.”

***

Дани Митрополита Амфилохија, које Митрополија црногорско-приморска и свештено братства Саборног храма организују поводом друге годишњице од упокојења светопочившег Митрополита Амфилохија, почели су синоћ промоцијом новог албума Капела народног гуслара Максима Војводића, а наставиће се сјутра Светом архијерејском литургијом и поменом блаженопочившем Митрополиту, коју ће служити Митрополит Јоаникије уз саслужење више архијереја наше Свете цркве.

Сјутра вече, у 19 часова у крипти Саборног храма биће одржано вече посвећено академику Матији Бећковићу, као и додјела награде Извиискра Његошева. Говориће: Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, академици Јован Делић и Матија Бећковић и проф. др  Иван Негришорац.

Весна Девић

Фото: Борис Мусић

 

Pin It on Pinterest

Share This