Чланови ловачког удружења „Оријен“ обиљежили су јуче у Херцег Новом своју крсну славу – Светога мученика Јевстатија Плакиду, заштитника ловаца.
Славље је почело освећењем кољива и ломљењем крсника, које су обавили архијерејски намјесник херцегновски протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и парох луштички о. Нико Урдешић, који је духовник и члан овог ловачког удружења.
У пригодној бесједи отац Нико је господи ловцима пожелио да их срећа прати и да их разум служи, да увијек улове довољно и да се здраво врате својим кућама.
Славље је настављено трпезом љубави, коју су припремили домаћини Миливој и Милош Булут у свом ресторану „Монте Карло“.
Благодарећи предсједнику ЛУ „Оријен“ господину Љубиши Матковићу и његовом замјенику господину Бору Кривокапићу, ово је јубиларна десета година од када се чланови удружења сабирају да прославе свог небескога заштитника Св Јевстатија.
Гости на слави су били чланови ЛУ из Будве, Требиња и Рисна, а у току вечере најстаријим ловцима уручени су пригодни поклони.
о. Нико Урдешић
Свети великомученик Јевстатије
Свети великомученик Јевстатије, велики војсковођа римски у време цара Тита и Трајана. Иако незнабожац, Плакида (тако му беше име незнабожачко) беше човек праведан и милостив, сличан капетану Корнилију, кога крсти апостол Петар (Дап 10).
Ходећи једном у лов, он погна једног јелена. Божјим Промислом јави се крст светао међу роговима јелена, и дође глас Господњи Плакиди, који овога упућиваше, да иде свештенику хришћанском и крсти се. На крштењу он доби име Евстатије, његова жена – Теопистија (Боговерна), а њихови синови – Агапије и Теопист. По крштењу Евстатије оде на оно исто место, где се преко јелена јавило откровење, и клекнувши заблагодари Богу што га је привео истини. Утом му се опет јави глас Господњи и предрече му страдање за име Његово, и укрепи га. Тада Евстатије тајно напусти Рим са својом породицом с намером, да се повуче међу прост народ, и да у непознатој и скромној средини послужи Богу.
Чим приспе у Египат, одмах навалише на њега искушења. Неки зли варварин оте му жену, а оба сина ухватише му зверови и однеше. Но убрзо тај варварин погибе, а децу му од зверова спасоше чобани. Евстатије се настани у неком селу египатском, Вадисис, и ту као најамник сеоски проживи петнаест година. После тога нападоше варвари на Римско царство, и цар Трајан жаљаше, што му нема храброг војводе Плакиде, који је, где год је ратовао, победу односио. И посла цар два своја официра да по целом царству траже великог војводу. По Божјем Промислу ти официри, негдашњи другови Евстатијеви, дођу у оно село Вадисис, нађу Евстатија и доведу га цару. Евстатије скупи војску и победи варваре. На путу натраг за Рим Евстатије пронађе и своју жену и оба сина. Када стиже у Рим, цар Трајан беше умро, и цар Адријан беше на престолу. Кад Адријан позва војводу Евстатија да принесу жртве боговима, Евстатије му рече, да је он хришћанин. Цар га баци на муке заједно са женом и синовима. Но како им зверови не нашкодише ништа, бацише их у усијаног металног вола. Трећег дана извадише њихова тела мртва, али од огња неповређена. Тако овај славни војвода даде и „Ћесару ћесарево и Богу Божје”, и пресели се у вечно Царство Христа Бога нашега.
Тропар (глас 4):
Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.
