Светом Литургијом на дан храмовне славе – Ђурђевдана – у храму Св. Великомученика Ђорђа, под Горицом, началствовао је протосинђел Сергије (Рекић), настојатељ Манастира Острог.
Високопреподобном игуману саслуживало је свештенство овог Светог храма: дугогодишњи старешина Цркве Св. Ђорђа, прота Милун Фемић, садашњи старешина овог древног храма, протојереј Мирчета Шљиванчанин, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј-ставрофор Драган Станишић, протојереј Јован Радовић и ђакони Иван Црногорчевић и Лука Павићевић.
Молитвено су учествовали – протојереј-ставрофор Гојко Перовић архијерејски намесник подгоричко-колашински и јереј Блажо Божовић.
Благољепију појања, допринела је породица Павићевић, која је одговара за певницом.
Након прочитаног јеванђелског зачала, верном народу обратио се, високопреподобни игуман Сергије (Рекић):
,, Христос Васкрсе !
Овај радосни поздрав којим се поздрављамо, сада у овом периоду, а којим су Свети живели, поздрављајући сваки дан и сваки час у години, бивајући потпуно свјесни Васкрсења Христовога; управо из те свијести да је Господ Исус Христос, Васкрсли Господ, Који је побједио смрт – не само ради Себе, (јер то не би имало никаквога смисла), већ ради свих нас, сваког човјека, којега је увео у овај свијет, Он му је дао потенцијал, управо Васкрсења Свога и Живота Вјечнога. “ – нагласио је отац и додао да су и Светитељи осјећали и тако се поздрављали сваки дан; осјећали су Васкрслу стварност и вјечну истину, а осјећали су, подвукао је игуман острошки – и Свети Великомученици, и сви Свети од почетка оснивања Цркве Божије, и њоме се храбрили, свој живот посвећивали, усмеравали, на пут спасења, Исповједништва, Светости – на пут у Живот Вјечни.
Отац је указао да је једини смисао човјековог живота, да се што више приљуби и сједини и постане дио Христа, не би ли се Христос у њему остварио.
,, Управо такав пример нам даје и Свети Великомученик Георгије, чија Светост, примјер, жртва и труд – чије Исповједништво, вјера, врлине – су надахњивале генерације и генерације људи Божијих, који су вођени његовим примјером и сами постајали Мученици, Преподобни, Праведници – а то значи, да су се у тренуцима када се колеба сваки човјек, опредјељивали за оно што је Свето, за Господа !“ – нагласио је отац Сергије, поучивши да је Свети Георгије Великомученик својим примјером показао безброј врлина, које требају да красе једнога хришћанина.
,, Његова тјелесна чистота, духовна чистота живљења – Светост живота, била је беспрекорна; млад човјек, снажан, лијеп, вјешт, на високом друштвеном положају… !“ – нагласио је отац, позвавши нас да се замислимо какво је то било искушење, за једнога младога човјека, који је у чину генерала (који је добио својим трудовима, вјештинама, даровима Божијим) – све то усмјеравао ка Господу.
Игуман острошки је затим указао да његово мучеништво није почело онога дана, када су га открили и када се он сам открио – да јесте хришћанин. (а то је било онога дана, када су тражили од њега да јавно исповједи своју вјеру и да се поклони лажним боговима.)
,, Његов подвиг је почео од онога дана када је примио Свето крштење и почео да живи по заповјестима Божијим !“ подвукао је отац, и замолио да тај примјер, имамо и ми на уму – јер мислимо када читамо житија Светих, да све почиње онога тренутка, када почињемо да читамо крај њиховог живота…
,, Ако боље запазимо, кад читамо житија Светих, нпр. кад тамо каже, да је отишао у манастир и остао у послушању 20,30 год. … И онда почиње житије, послије 30 год.; Готово да се не наводи тих 30 година које је човјек проводио, било у браку, био у манастиру – Бог зна на ком послушању био, и животне околности имао “, указао је отац, подвукавши да смо све вријеме ми призвани, позвани и имамо ту могућност, да будемо људи, хришћани, животом –Христови;
Хоће ли се наш живот окончати на овај или онај начин… то и не овиси од нас, рекао је игуман у својој беседи; једноставно постоји сплет околности на које ми не можемо утицати, односно, можемо утицати тако, као што су и Свети говорили, – да свој живот усмеримо ка Господу;
Овдје је отац навео примјер Св. Серафима Саровског, који је говорио – смири се и хиљаде ће се око тебе спасити; постани сам свет, и хиљаде ће се око тебе посветити.
,, Свети Георгије је постао Светитељ и од тада до данас се граде његови храмови, сликају се иконе фреске, људи узимају славе, сјећају се, уче се од њега…!“ – подвукао је началствујући свештенослужитељ, рекавши да су и наши преци, Свети преци, подигли овај храм и препознали су у личности Св. Ђорђа, итекако битну личност за живот Цркве.
Затим је игуман подсјетио на догађај када је Светац, Св. Симеону Немањи помогао, а који га је у животним недаћама призивао, те је из захвалности за ту његову интервенцију цијели свој живот славио свето његово име, подизао храмове… И ево то се баш дешавало, на овим просторима, на овом мјесту.
,, Замислите, указао је о. Сергије, ми смо наследници, баштиници, управо тих Божијих светитељевих активности – и заиста је то велика част и благослов, казао је отац, додавши да не треба пуно причати, већ да је боље више се трудити животом, да се испуњава оно, на шта нас Господ призива.
,, Ту сам 21 годину и долазим од Светог Василија острошког, који је и сам подигао у Хиландару Цркву Св. Ђорђу, и који је био свјестан значаја и благодатне помоћи и покровитељства Св. Георгија – нека вас благослови Св.Василије са Св.Георгијем !“ – подвукао је игуман у својој беседи, поручивши да је радост видјети људе са свештенством, сабране кад је радни дан – а пуна Црква … указујући да се и они као свештеници радују томе и да се Бог радује и небеса, као и Св. Георгије, који благосиља нас и све наше куће и све људе, овај град, земљу, све крајеве свијета – миром и љубављу.
,, Чули смо – Заповијест вам дајем да љубите један другога; а каже и: Ако су мене гонили и вас ће гонити. Никакав проблем. Има Онај Који стоји иза нас, много моћан, чији Светитељи су такође моћни. Нека Господ благослови свештенике овог древног храма и хвала Богу видим ту је и хор, који је такође посвећен Св. Георгију и Школа вјеронауке и Братство православне омладине Св. Георгија !“ – указао је игуман, рекавши да само треба да се умножи, да се сложи таква заједница у Духу Светоме, да се умножава врлина, Божија Љубав – да онај поздрав Христос посриједи нас – добије своју силу у стварности и да тако благословени и просвећени Божијом благодаћу, својим животом свједочимо да је Христос Васкрсао и да они који вјерују у Њега – нијесу као свијет, него да нас је Господ изабрао, подвукао је о. Сергије, рекавши да кад мисли на свијет, мисли на свијет који у злу лежи, на гријех који влада свијетом – који Бога не познаје.
,, Да будемо као они који Бога познају, да наш живот, наше ријечи, дјела – буду свједоци Живога Бога, јер ћемо тиме најбоље прославити и Бога и своје душе и своје ближње, – освештати благодаћу Божијом, коју призивамо на све вас, нека вас Господ Бог драги благослови. Христос Васкрсе !“ – казао је игуман острошки у својој беседи на Ђурђевдан, у подгоричком храму.
Затим су сви они који су се припремали постом, молитво и исповешћу – приступили Светој Чаши.
Потом су свештенослужитељи овог храма, приступили благосиљању и освештавању славских колача и кољива, свима свечарима, који су у великом броју принијели своје дарове, испунивши читаву порту Цркве Св. Ђорђа.
Речима поздрава након резања славских колача, окупљенима се обратио, старешина храма, протојереј Мирчета Шљиванчанин:
,, Нека је слава Васкрслом Христу, који нас је сабрао око његовога древнога храма, да прославимо и Његово Васкрсење али и Његовога угодника, – Великомученика и Побједоносца Георгија !“
Отац се захвалио свима који су дошли да прославе заједнички, саборно, благословено овај велики Свети празник; нарочито се захвалио драгом игуману, манастира Острога о. Сергију, који нам је донео благослов Св. Оца Василија острошкога и подијелио са нама овај празник, Великомученика Георгија.
(отац Мирчета му се захвалио и поред великих обавеза у манастиру које има, јер им предстоји празник Светог Василија, – а долази и Патријарх; па су припреме увелико отпочеле).
,, Љубав о. Сергија је била толика да је дошао са нама да подијели радост овога празника, и њему је данас крсна слава, нека му је срећно и још једном од срца му хвала и нека се пред ћивотом Светог Василија моли за нас. “ – пожелио је старешина храма под Горицом, подсетивши да је домаћин овогодишње славе, кум и брат наш, Александар Калезић.
,, Хвала му, јер се заиста потрудио да буде домаћин јеванђелски ! Као она удовичина лепта, што се помиње – тако је наш брат Александар домаћин ове славе и нека га Бог благослови и дарује свако добро, здравље и срећу ! Многаја љета !“ – пожелио му је старешина храма, који је подсјетио да данас сви славимо, али посебно овај храм и дјеца која уче вјеронауку при храму – које уче попадије, Надица Радовић и Душка Станишић, којима је данас слава.
,, Данас је слава и нашем братству православне омладине која овдје дјелује и која се овде труди при храму Великомученика Георгија, – нека и њих Господ благослови “ – подвукао је отац Мирчета, рекавши да су управо они преузели кумство за наредну годину.
Прота је затим подсјетио да су ово празнични дани – иде нам слава, Свети Марко, слава града, – где ћемо сјутра вече имати једну Академију у крипти храма, на којој ће доћи, Митрополит Јоаникије.
,, Академија је посвећена жртвама бомбардовања Подгорице, који су се збили баш у ове дане пред Ђурђевдан 1944.г. и која је мимо тога још 80 пута бомбардована “.
А на Марковдан, подсјетио је, – је слава нашег града, долази нам Митрополит, да учинимо литију са моштима Св. Симеона дајбабског, која почиње у 18 х у недјељу – да се сјетимо свих тих литија, кроз ту литију, подвукао је у своме обраћању, отац, додавши да је вечерас – вечерња служба, када сваког петка вече, а када је дозвољено типиком црквеним – се служи Акатист Св. Ђорђу, када се износе дјелићи моштију Св. Ђорђа те се помазујемо светим уљем које нам је дошло из гроба Св. Георгија, из Лиде палестинске, саопштио је о. Мирчета, пожелевши на крају свога обраћања, – да Бог све благослови, да радост, милост, љубав Христова и Светог Ђорђа – све благослови и дарује свако добро, здравље, срећу и напредак ! Христос Васкрсе !“
Празнично славље настављено је затим свечаном трпезом у Светогеоргијевском дому. Здравицу је пред гостима произнео, прота Гојко Перовић:Елза Бибић
Фото: Марио Матковић
Видео: Дарко Радуновић
