Select Page

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас на Лазареву суботу, 27. априла 2024. године, служио је, са свештенством и свештеномонаштвом Митрополије црногорско-приморске, Свету литургију у Манастиру Свете Матроне у Доњем Грбљу.

Подсјетивши у архипастирској проповиједи да се свршило четрдесет дана Великога поста, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је указао на то да имамо и наредних седам дана Великога поста које зовемо Великом недјељом. По његовим ријечима четрдесет дана смо постили и припремали се психички, тјелесно и духовно да бисмо достојно ушли у ову Велику недјељу великих и спасоносних дјела Божјих. Господ је, приближујући се Јерусалиму, најавио да ће се догодити велика дјела, наравно, како је казао Владика, тим великим дјелима претходиће и велика искушења, и пратиће их све до Његовога васкрсења и до Његове побједе над смрћу:

„Међутим, Господ је знао слабости људске и гледао је пред великим искушењима, пред Његовим страдањем, понижењем, да још утврди своје ученике. Да им дарује снаге да могу издржати, да се не поколебају када дођу тешка искушења и страдања. И догодило се по Божијем промислу да се Његов пријатељ – Свети Лазар, кога називају пријатељем Господњим, упокојио. Умро је прије него што је Господ дошао у село Витанију и Он каже: Идем да га пробудим, иако је знао да је он већ умро.“

Пошто је већ четири дана Лазар лежао у гробу, излазе Марта и Марија ожалошћене сестре пред Господа Исуса Христа и говоре: „Господе, да си Ти био овдје, не би умро брат наш“.

„Говоре истину, али и не разумију зашто Господ није био ту, не разумију Божији промисао до краја и то је својствено нама људима да нешто разумијемо, али много више осјећамо, предосјећамо. А оне овим ријечима заправо свједоче да је Господ извор живота и да је он био ту као извор живота, извор Божије силе, Божије милости не би Он допустио да умре брат њихов. Оне то тако кажу из љубави и према Господу и према своме брату, тако исповједају, жалосте се, али у њима нема наде, макар на први поглед, да ће Господ учинитио чудо“, бесједио је Владика.

Господ састрадава и показује своје људско саосјећање до краја, плаче над гробом Лазаревим и састрадава са његовим сестрама и са свима који су ожалошћени. Међутим, Он хоће да покаже и своју Божанску силу и заповједа да се гроб отвори и позива својим људским гласом: Лазаре, устани!. И оживљава мртвац четвородневни.

„Устаје из гроба, одазива се Божијој ријечи, Божијој сили, одазива се своме Господу, своме пријатељу који је толико пута долазио у његов дом. Ту је Господ показао и своју људску природу у потпуности, природу која састрадава, која пати, која има љубави, која дијели жалост са својим ближњима, можда више него ми обични људи. Али показује и своју Божанску силу и своју власт над смрћу“, казао је Митрополит, подсјетивши да се то чудо догодило прије Христовог уласка у Јерусалим те да су многи за то чули и дошли, када је улазио у Јерусалим, да виде Онога који је васкрсао Лазара.

Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је посебно нагласио да је ово велики дан који најављује Васкрсење Христово:

„Овај моменат када Господ показује своју силу над смрћу и васкрсава свога пријатеља Четвородневнога Лазара, указује да ће Он побиједити смрт. Иако ће примити добровољно искупитељну и живоносну смрт да ће Он побиједити и својом смрћу смрт уништити и нама даровати нови живот, као и Четвородневноме Лазару, своме пријатељу и све нас прибројати у пријатеље своје.“

Говорећи о Светој Матрони Московској која је, као и сестре Лазареве, Марта и Марија, вјеровала у извор живота Господа Исуса Христа, Митрополит је истакао да је ове велика подвижнице ХХ вијека живјела у најтежим временима комунистичке пошасти, далеко од свијета, скоро непозната иако је живела у граду.

„Од свога дјетињства била је слијепа, али је Господ њу просвијетио, дао јој је духовни вид. И поживјела је у овоме свијету у крајњем понижењу, сиромаштву. Међутим, била је богата јер је њој Господ даровао такву вјеру и такву јаку молитву да је непрестано пребивала са Богом, а онај ко је са Богом, он је истински богаташ. Сви други су сиромаси и везују се за земаљско, а она се везивала само за Господа свога и зато је Господ обдарио и премногим чудесима.“

Владика је посебно указао на то да није прави истински живот у томе да се све што се догоди мора објавити те да не значи да се само догодило оно што је објављено и што је записано. По Светој Матрони Московској се види да су истински догађаји они које не може забиљежити ни једна камера, ни један мобилни телефон и нико од људи.

„Оно што Бог види и што људска душа може да доживи у заједници са Богом то је истински прави догађај и то је прави садржај живота. И зато би требали, драга браћо и сестре, да се удаљимо од ситница и од пролазних ствари и од глупости и од те површине и да заронимо мало дубље у садржај наше вјере. Да погледамо мало пажљивије у дубину нашега срца и наше душе, да бисмо доживјели прави истински сусрет са Господом, а онда у том сусрету имамо и прави истински садржај живота. Ако имамо тај сусрет онда ћемо бити способни и спремни за сусрет са ближњима и ти наши сусрети ће бити садржајни, благословени, спасоносни и драгоцијени.“

На крају је Митрополит Јоаникије честитао мати Матрони, настојатељици ове свете обитељи, имендан, пожељевши да је Света Матрона Московска, која чини многа чудеса и дарује исцјељења и утјехе свима који са вјером приступају њезиним светим моштима и који јој се моле било гдје да се налазе у свијету, буде од помоћи.

„И нека руководи нашу мати Матрону која овдје подиже ову светињу, сабира сестринство и, хвала Богу, сабира дјецу и народ, као што је то увијек било да наши манастири буду светиње које живе пуним молитвеним животом, гдје народ радо долази и добија благослов, утјеху и оплемењује се. Нека тако буде и са овом светињом која се подиже. Ако Бог да да је убрзо и освештамо“, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, истичући огромни труд мати Матроне и њених сестара и честитих добротвора.

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић

 

Pin It on Pinterest

Share This