У суботу 28. априла, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, уз присуство великог броја вјерногнарода, дјеце и свештенства Саборног храма, торжествено је прослављен празник – Лазаресве суботе – Врбице.
Након Свете литургије која је одслужења у јутарњим часовима, у 18 часова одслужено је и празнично вечерње са петохљебницом и освећењем врбиних гранчица.
Светом службом Божијом предстојао је старјешина Храма, протојереј Никола Пејовић, уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја Предрага Шћепановића и Бранка Вујачића, јереја Велимира Бугарина, као и ђакона Ведрана Грмуше.
Свештенство Саборног храма је овом приликом освештало и младе врбове гране – врбице, које је након вечерње службе уз помазивање освећењеним уљем подијељено вјерном народу на благослов, док су дјеца такође на благослов уз врбове гранчице добијала и звончиће.
Непосредно пред кретање у литију која је опходила Храм, свима сабранима обратио се протојереј Никола Пејовић, који се у уводном дијелу обраћања нагласио да дочекујући у нашим срцима, нашим храмовима, нашим домовима, Господа славе, ми заправо дочекујемо Цара славе, дародавца живота, побједитеља смрти и јединог истинског човјекољупца:
,,Подсјећамо се на велики и чудесни догађај који се догодио прије више од 2,000 година у граду Јерусалиму када Христос након васкрсења свога пријатеља Лазара који је четири дана био у гробу и кога је васкрсао само једним позивом: ,,Лазаре изађи напоље!” Мртвац је оживио и сви су се задивили и сви повјероваше и славу и хвалу узнијеше Господу. Зато Господа и примају у град Јерусалим са палмовим и врбиним гранчицама пјевајући му: ,,Благословен који долази у име Господње, осана на висинама!” Како јерусалимска дјеца, тако сва дјеца у све вјекове па ево и ми у ово наше вријеме настављамо ту побједничку пјесму, дочекујући у нашим срцима, нашим храмовима, нашим домовима, Господа славе, Цара славе, дародавца живота, побједитеља смрти и јединог истинског човјекољупца”.
,,Дочекујући Господа, ми дочекујемо свеопшту радост, љубав, истинску и праву срећу која не долази од земље нити било чега земаљскога, него која силази са неба и која нам се даје и открива као хљеб наш насушни, који примамо у своја срца и своја њедра и из којих се причешћујемо и из којих ћемо се прилешћивати још присмије у Царству Небескоме”. – бесједио је он.
На крају, прота Никола је закључио да доласком дјеце у Храм, долази и радост, љубав, невиност будући да су дјеца благословена, радосна, радују се животу и показују нама који смо изгубили ту могућност и ту моћ да се радујемо како требамо живјети и како се требамо радовати:
,,Доласком дјеце у Храм, она доносе радост, љубав, невиност, она нас упућују на оне Христове ријечи да будемо као дјеца, јер ако не будемо као дјеца, нећемо видјети Царство Небеско. А какава су нам то дјеца? Дјеца су безазлена, дјеца су чиста, дјеца су благословена, радосна, радују се животу и показују нама који смо изгубили ту могућност и ту моћ да се радујемо, преоптерећени бригама овога свијета како требамо. Пречесто смо у јурњавама које сваки дан јурцамо и које нам се намећу и од којих нам се чини да се вријеме убрзало, али зато кад видимо дјецу, ми видимо радост, видимо радост живота и наду и повјерење, јер кад год Бог даје дијете, то је знак да још увијек Бог има повјерење у човјека”.
Борис Мусић
