На празник Сретења Господњег из штампе је изашао нови број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Поводом празника штампана је бесједа блаженоупокојеног митрополита Амфилохија из 2019. године „Сретење са Богом – најзначајнији и најсветији сусрет“. Први истински сусрет српског народа са Богом удесио је Свети Сава, те је „светосавље израз црквености српског народног бића“, о чему пише протојереј Слободан Лукић. Поводом овогодишњег Савиндана публикована је бесједа са централне светосавске академије у Подгорици, коју је изговорио митрополит црногорско-приморски Јоаникије „Црна Гора је oзнаменована именом Светог Саве“. Свједочанство тог знамења изнијето је и у раду др Милене Мартиновић „Службе, канони, похвале Светом Сави и Светом Симеону у рукописима Цетињског манастира“.
Ове године ће бити педесет година од рушења капеле на Ловћену и то је једна од кључних тема часописа, о којој пише др Васиљ Јововић. О ловћенској капели специјално за Светигору говори проф. др Мило Ломпар „Титоисти нису градили споменик Његошу него себи”. А објављен је и текст Миодрага Булатовића „Диоба костију“ из чувене публикације „Сумрак Ловћена”.
О језику у овом броју пише др Јелена Газдић на тему „Утицај англицизама – српски језик између богатства и сиромаштва“. Поред ових, нова Светигора својим читаоцима нуди још низ занимљивих и корисних текстова, међу њима: текст јереја Александра Лекића „Свети Василије Велики и јелинска култура“, ђакона Горана Нухановића „Богослужење као извор освећења“, ђакона Владимира Пекића „Крсна слава и литургија“, Рада С. Булајића „Универзалистичка порука Књиге о пророку Јони“, текст „Повратак Светог Димитрија у Солун“, у преводу професора ђакона Благоја Рајковића, као и једну бесједу Светог Мардарија љешанско-либертивилског изговорену 1911. године, коју је превео, по благослову блаженопочившег Митрополита Амфилохија, мр Александар Вујовић, професор Цетињске богословије. Светигора ће вас приказом Гојка Кнежевића упознати са књигом др Будимира Алексића „Из прошлости Црне Горе и Херцеговине“.
Напустио нас је још један епископ који је припадао генерацији оних црквених служитеља који су обнављали цркву од комунистичког пустошења. Од њега се топлим ријечима опростио митрополит Јоаникије у сјећању под називом „Молитвени помен Епископу Лаврентију“.
Садржај овог богатог сретењског издања Светигоре употпуњују Архив, репортажа „Христове године Републике Српске“ и Љетопис Митрополије. У српској повјесници са празником Сретења Господњег нераскидиво је везано Карађорђево име, те је из заоставштине почившег историчара Предрага Вукића за нову Светигору изабран текст „Слава великом вожду Карађорђу“.
М. Живковић
