На данашњи дан, 25. децембра 1066. године у Вестминстерској катедрали у Лондону је нормански војвода Виљем Освајач крунисан за краља Енглеске пошто је код Хејстингса потукао војску Харолда, последњег саксонског краља.
Од тада Нормани су почели да се стапају с покореним Англосасима у енглеску нацију. То је значајна прекретница енглеске историје. Енглеска је отада значајније повезана са континенталном Европом и формирана је једна од најмоћнијих монархија у Европи. Створен је један од најсофистициранијих система власти у Европи. Промијењен је енглески језик и култура и постављен је темељ за каснији дугогодишњи англо-француски сукоб. То је било последње успјешно освајање Енглеске.
Нормандија је подручје сјеверозападне Француске, које су Викинзи почели насељавати још 911. године. Француски краљ Карло Прости је дозволио групи Викинга под вођством Ролона да се населе у сјеверну Француску, са идејом да они постану заштита од других будућих викиншких инвазија. То се показало као добра идеја и Викинзи тог подручја су познати као Нормани, а читава та регија је добила по њима име Нормандија. Француски краљ им додјељује области које су населили у трајан посјед, па се формира војводство Нормандија. Нормани су брзо прихватили француску културу, одбацили су паганизам и прешли на хришћанство. Прихватили су локалну верзију француског и додали су норманске црте, тако да се створила норманска верзија француског језика. Са локалним становништвом су се мијешали и ородили. Користили су територије добијене од француског краља, као базу за ширење према Холандији, па анектирају околне територије.
Када умире англо- саксонски краљ Едвард Исповједник који је владао Енглеском, три различите стране почињу полагати претензије на трон. Виљем Освајач скупио је флоту од 600 бродова и војску од 7.000 људи. Регрутовао је војнике не само из своје Нормандије, него и из околних подручја, из Холандије и Њемачке. Многи су били другорођени или трећерођени синови, којима је остајало мало или нимало наследства. Виљем Освајач им обећава да ће бити награђени земљом и статусом, ако купе властитог коња, оклоп и оружје и придруже се његовом походу. У бици код Хастингса 1066. године Нормани су побиједили а Саксонци су побјегли. Послије те битке Виљем Освајач је кренуо кроз Кент према Лондону. Коначно је проглашен краљем и крунисан је 25. децембра 1066. године у Вестминстерској опатији. Када су једном заузели Енглеску Нормани се суочавају са низом изазова. Нормана је било веома мало у поређењу са локалним становништвом. Процјењује се да је било само 5.000 норманских витезова. Ако би неко од англо-саксонских господара одбио да призна легитимитет Виљема Освајача, одузела би му се земља и титула. Земља би се подијелила новим норманским господарима. На тај начин су Нормани потиснули локалну аристократију. Виљем Освајач је зато Норманима давао земљу у мањим комадима и раштркану географски и по Енглеској и по Нормандији. Ако би се неко побунио против њега, не би могао бранити своје посједе, који су географски јако раштркани. Једна од најзначајнијих промјена је било увођење романског англо-норманског језика као језика владајуће класе у Енглеској. Тај језик је задржао свој престиж следећих 300 година и има велики значај за модерни енглески језик. Енглески језик је изгубио много германског вокабулара, али је задржао германску структуру реченица. Друга директна последица Норманског освајања је готово потпуно ишчезавање англо-саксонске аристократије и губитак англо-саксонске контроле над црквом. Чак и прије доласка Нормана Англо-Саксонци су имали један од најпрофињенијих система власти тога времена. Тај облик власти наслијеђују Нормани. Нормани то унапријеђују централизацијом система административних јединица. Вилијам Освајач је извршио попис становништва и имовине, што је био први такав попис у Европи након доба Римљана. Попис је омогућио увођење ефикасног опорезивања. Рачуноводство се битно унапријеђује и лоцира се у Винчестеру. Нормани су владали из Нормандије. Нијесу владали из Енглеске. Тако је и Виљем Освајач оставио рођака да влада Енглеском у његово име, а он сам се вратио у Нормандију. С друге стране Нормани су у Енглеској градили катедрале и замкове. Послије освајања Енглеске од стране Нормана, односи са Француском се компликују. Нормани су још држали посједе у Нормандији и тиме су били још увек вазали француског краља. У исто вријеме они су били једнаки француском краљу, јер су сами били краљеви Енглеске. Нормани су контролисали пола Француске и Енглеску, чиме су били јачи од Француске, али ипак и даље су били француски вазали. До кризе је дошло 1216. године, и то касније доводи до Стогодишњег рата између Француске и Енглеске.
Приредио: Миомир Ђуришић
