Izaberite stranicu

У Свечаној сали САНУ у Београду у уторак, 30. новембра 2021. године, одржана је трибина Библиотеке САНУ на којој је представљена књига у два тома под називом “Наслеђе и стварање – Свети Ћирило, Свети Сава – 869–1219–2019”. На трибини су говорили академик Јасмина Грковић-Мејџор, академик Александар Лома и проф. др Виктор Савић, а трибину је водио академик Миро Вуксановић.

На отварању данашње трибине академик Миро Вуксановић истакао је да је ова трибина посвећена новом издању Института за српски језик, научном зборнику који је писан у два тома, где је већ у наслову све у знаку броја два. „Зборник у себи има две именице – наслеђе и стварање, које можемо примити и као метафоре, два имена светитеља – Ћирила и Саве, две године 869. и 1219. и две годишњице обележене 2019. године и то 1150 година од смрти Светог Ћирила и 800 година од аутокефалности СПЦ“, навео је он.

Овим зборником су додирнуте многе теме, дотакнута су или заокружена бројна питања из области историографије, историје језика, писма, књижевности и књиге, штампе, права и уметности од првих и раних помена Словенa и словенских племена, а завршава се освртом на црквенословенске изданке забележене у језику Вука Караџића.

Говорећи о самом зборнику академик Јасмина Грковић-Мејџор истакла је да је на овом зборнику радило 37 угледних истраживача различитих научних и дисциплинарних опредељења: палеослависти, историчари, историчари језика, етимолози, историчари књижевности и историчари уметности из чак 9 земаља, а прилози су објављени на српском, бугарском, македонском, пољском, руском и чешком језику.

„Зборник је осмишљен тако да даје широк и репрезентативан пресек савремених истраживања на пољу палеославистике код нас и у свету“, рекао је између осталог академик Александар Лома.

Проф. др Виктор Савић је у свом обраћању истакао да је овај зборник посвећен наслеђу које су иза себе оставили у српској и словенској култури њени утемељитељи. „У традицији оба случаја познати као Света двојица, од којих смо у први план истакли првог и последњег међу њима с монашким именима, како их највише памтимо, словенскога Ћирила и српскога Саву“.

Зборник је физички раздељен на две целине, организоване више хронолошки неголи тематски; није располућен садржински нити према посветама и као целина предаје се словенској и српској читалачкој публици.

Извор: Радио Слово љубве

Pin It on Pinterest

Share This