Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цркви Светог Арсенија, архиепископа српског, у Слапу код Даниловграда, 25. новембар 2012. године

Чули смо, браћо и сестре, молитве које пјевамо, а нарочито их пјевамо када освећујемо нови дом Господњи, нови храм Господњи: ,,Дому Твоме је светиња својствена, Господе.” Светиња која се у њега усељује и настањује и која у њему остаје дуго времена, боље речено остаје у њему свагда докле та светиња постоји. Ево и данас, ми смо овдје силом Духа Светога, а нашом молитвом, освештали овај дом Господњи, ову светињу Господњу, и у њој освештали жрвтеник, Светињу над светињама, да би, силом Духа Светога, на овом жртвенику, на овој светој трпези, новоосвећеној, призивали Духа Светога увијек изнова да освети нас и наше дарове, да освети принос наш, вино и хљеб који ми приносимо у знак благодарности Богу за све оно што је учинио за нас и што чини.

Призивамо Духа Светога да сиђе на те наше дарове, и не само на њих, него и на нас, да би се хљеб претворио у Тијело Христово, а вино да би се претворило у Крв Христову и да би онда ми, ту Светињу коју само даје светима, што значи онима који су крштени, миропомазани, који вјерују у Христа као Бога свога и Спаситеља свога, који живе по Његовим врлинама, да би и они постали храмови Духа Светога, освештани и освећени. Јер није само храм светиња Божија и дом Божији, него је сва Божија творевина Божији дом и Божији храм, сва Божија творевина приповједа велику и свету тајну Онога који је створио све што постоји у творевини, од најмањега до највећег. Она потврђује да је саздана руком Свемогућега Творца, да све мирише на Њега и да све дише Њиме, јер је испуњено силом Његовом, испуњено је Духом Његовим, испуњено је снагом Његовом, свјетлошћу Његовом и мудрошћу Његовом. И у тој бескрајној васиони, која је дом и мјесто обитавања славе Божије, свако од оних створења у њој, на свој начин, је дом Господњи. Сви видљиви и невидљиви свијетови су дом Господњи и храм Божији. Дом Господњи и храм Господњи су на првом мјесту небеске силе, наша небеска браћа: херувими, серафими, господства, силе, власти, архангели и ангели, та невидљива божанска војска, која је прва запјевала ону пјесму коју ми пјевамо у Цркви, коју смо и данас пјевали: ,,Свјат, свјат, свјат Господ Саваот! Исполни небо и земља слави Твојеја!” – ,,Свет, свет, свет, Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе Твоје!” Ту архангелску пјесму ми појемо.

Тако да из устију и из срдаца небеских сила Божијих, из устију и срдаца нас људи вјерујућих, хори се та анђелска пјесма, јер ми овдје служећи Богу и клањајући се Њему као што пјевамо на Светој литургији, ми изображавамо херувиме, серафиме и остале небеске силе и појемо исту ону пјесму коју они поју и служимо Богу на исти начин на који они служе Господу. И они су храмови славе Божије, и они су обиталиште Божије силе, а тако и сва створења на земљи! Свако створење од најмањег до највећег је свједочанство Божијег присуства и Божијег дјејства, а на првом мјесту човјек као словесно биће, као биће створено по лику и по подобију Божијем, по слици и по прилици Божијој, слика значи ,,оно што је узето са лика”. Као што сликар, гледајући нечији лик, слика његов портрет, његову слику, па оно што је насликао јесте слика са његовог лика узето, тако и човјек, насликан Божијом руком, по лику Онога који га је створио, примивши у себе тај залог божански и поставши и он храм Божији, призван да буде храм Божији, обиталиште славе Божије. А да би то постигао мора да задобије, оно што каже божанско Откривење, подобије, приликом, оно што се лику додаје, при-лик. Оно што је лик, то је оно што имамо у себи, а оно што се додаје, чиме се усавршава тај лик, оно што јесмо по својој природи, тјелесно и духовно, оно чиме се усавршавамо, то је тај прилик, то је то подобије којим узрастамо још више и примамо у себе још више божанских дарова и божанске силе, постајући заиста храм Духа Светога.

Дакле, овај храм који смо данас освештали, и други храмови нијесу једини храмови и домови славе Божије и светиње Божије, него је сва васиона дом славе Божије, свако створење је дом славе Божије! А на првом мјесту, изнад свега, је човјек дом и храм Божији, призван да се освети, да се освешта и да се просвети. И као што је храм који смо освештали примио светиње у себе, свете мошти оних који су заиста постали храмови славе Божије, примио свето миро на себе као симбол Духа Светога и као што је он добио Светињу над светињама, свети жртвеник, свети олтар и постао храм и мјесто обитавања Божијег, тако и ми који улазимо у тај храм призвани смо да, кроз њега и преко њега и, преко онога што примамо у храму и преко онога од чега живимо у нашем свакидашњем животу, да постанемо храмови славе Божије и обиталишта силе Божије. Зато и говоримо, понављамо ове ријечи пророчке: ,,Дому Твоме својствена је светиња, Господе”, што значи: ,,Сваком створењу Твоме, па и оном дому који су саградиле наше руке и наша вјера, приличи светиња у времена и до краја свијета и вијека.”

Нека би и овај свети храм, овај дом Господњи, посвећен имену Божијем, имену Оца, и Сина и Духа Светога, испуњен Духом Светим, подигнут у част Светога оца нашега Арсенија, архиепископа пећкога и просветитеља српскога и свеправославнога, био мјесто нашега просвећења и освећења, мјесто гдје ће се сабирати потомство и гдје ће примати Светињу Божију и освећивати се њоме, Светињу која врхуни тајном Светога причешћа, примања Тијела и Крви Господње. И нека буду благословени и сви они који су уградили себе у ову светињу, ктитори овога светога храма и они који су се упокојили и који овдје почивају у овоме светоме гробљу, а и они који су њихови потомци, нарочито братство Павићевића, који су ову светињу подигли у славу Божију, за спасење своје и за просвећење и освећење свих оних који се буду у овоме светоме храму сабирали.

Господу нашем, дивноме у домовима Својим, у светињама Својим, предивноме од данас и у овоме светоме храму, нека је слава и хвала у вијекове вијекове. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This