У част Пресвете Преблагословене Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Глинска икона Рођење Пресвете Богородице убраја се међу чудотворне иконе Пресвете Богородице, чија је историја нераскидиво повезана са древном Глинском пустињом.
Према предању, икона се чудесно јавила почетком XVI века пчеларима који су у шуми постављали своје кошнице. На месту њеног јављања, као сведочанство овог необичног догађаја и као место молитве и духовног сабрања, 1648. године основана је Глинска пустиња.
Манастир је назван по својим добротворима — бојарском роду Глинских, који је у то време поседовао околно подручје.
Кроз векове, Глинска пустиња пролазила је кроз бројна искушења. После деценија заборава, страдања и разарања, манастир је 1994. године поново враћен Цркви, чиме је започео његов духовни и материјални препород. Свето-рођењска Богородичина Глинска пустиња данас се налази у Украјини, на територији Конотопске епархије, у селу Сосновка, у близини границе са Русијом.
Празник Глинске иконе Рођења Пресвете Богородице прославља се 21. септембра по новом, односно 8. септембра по старом календару, на дан празника Рођења Пресвете Богородице.
Чуда
Пред Глинском иконом Пресвете Богородице током векова узносиле су се бројне молитве, а њено поштовање нарочито је било утврђено сведочанствима о чудесним исцељењима и помоћи онима који су јој са вером и надом прибегавали. Због многобројних сведочанстава о благодатној помоћи, икона је постала једно од најпоштованијих светиња Глинске пустиње.
Нажалост, сама древна чудотворна икона данас се сматра изгубљеном. Ипак, њено поштовање није престало, већ се наставља кроз бројне копије које верни и данас чувају и којима се моле.
Изображење
Посебност древне Глинске иконе огледа се и у њеном необичном и дубоко символичном изображењу. На њој су била приказана три међусобно повезана догађаја: праведни Јоаким, праведна Ана и слушкиња која на својим рукама држи новорођену Дјеву Марију.
На древном образу ова три приказа била су међусобно одвојена посебним контурама. На каснијим, савременим копијама, они више нису јасно раздвојени, али је задржана њена препознатљива особеност — у горњем делу иконе приказан је Бог Саваот.
Такво изображење на јединствен начин повезује земаљски догађај Рођења Пресвете Богородице са небеском вољом Божијом, указујући на тајну Божијег промисла и на место које ће Пресвета Дјева имати у историји спасења људског рода.
Иконографски посматрано, древна Глинска икона припада сложеном наративном типу који у једном образу обједињује више тренутака повезаних са Рођењем Пресвете Богородице. Такав начин представљања не тежи само историјском приказивању догађаја, већ њиховом богословском тумачењу. Ликови праведних Јоакима и Ане, као и новорођене Дјеве Марије у наручју слушкиње, чине јединствену композициону и смисаону целину. Присуство Бога Саваота у горњем делу иконе додатно наглашава вертикалну повезаност земаљског и небеског света: оно што се збива у људској историји представљено је као део Божијег промисла.
У композицији оваквог типа значајну улогу имају и боје. У православној иконографији боја није само средство за дочаравање изгледа предмета, већ носи символичко и богословско значење. Злато, односно златна позадина или нимбови, указују на нетварну светлост, вечност и присуство Царства Божијег. Оно не представља обичну природну светлост, већ символише светлост која долази од Бога и која преображава створени свет.
Црвена боја у иконографији најчешће носи значење живота, царског достојанства и духовне снаге, али може указивати и на жртву и страдање. Плава боја, насупрот томе, упућује на небеско, духовно и тајанствено. У представама Пресвете Богородице нарочито је значајна комбинација плаве и црвене, односно пурпурне: црвени хитон указује на Њену припадност људском роду, док плави мафорион символички говори о Њеном небеском призвању.
Бела боја, тамо где је присутна, може да означава чистоту, непорочност и духовну светлост, док зелена упућује на живот, обновљење и наду. Смеђи и земљани тонови повезују приказане личности са створеним, земаљским светом. Њихово присуство у композицији истовремено наглашава људску природу приказаних догађаја, док злато и светлији тонови отварају перспективу ка небеској стварности.
Зато се колорит Глинске иконе не може посматрати издвојено од њеног иконографског садржаја. Боја, линија и композиција заједно граде богословску поруку образа: Рођење Пресвете Богородице није само породични и историјски догађај, већ почетак испуњења Божијег промисла о спасењу човека. Земни ликови Јоакима, Ане и новорођене Марије повезани су са небеским светом присуством Бога Саваота, док символика боја додатно наглашава прелаз од створеног и пролазног ка вечном и нетварном.
Тропар Рођењу Пресвете Богородице
Тропар, глас 4
Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост објави свој васељени: јер из Тебе засија Сунце Правде, Христос Бог наш, и разрушивши проклетство, даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам живот вечни.
Кондак, глас 4
Јоаким и Ана ослобађају се срамоте бездетности, а Адам и Ева ослобађају се трулежи смртне, Пречиста, у светом рођењу Твоме. Зато и народ Твој празнује, избавивши се од грехова својих, кличући Теби: Нероткиња рађа Богородицу и Хранитељку живота нашега.
Величаније
Величамо Те, Пресвета Дјево, и поштујемо свете родитеље Твоје, и преславно славимо рођење Твоје.
Елза Бибић
Превод са руског – Олга Бибић
Литература
https://www.deva-maria.ru/ikona-bogomateri-bozhiei-materi-rozhdestvo-bogorodica-glinskaya
