Izaberite stranicu

Шта је живот, но једна искра у тами?

Ил’ је обузме тама ил’ још јаче засија, а ја знам да непрестано трепери и говори: ,,ајде благо мени”.
Да ми је докучити ту једну искру што са штапом ходи и непрестано Богу годи.
Из безнађа је засијала она, ко што сијају њена дјела.
Од гора љутих па до сињег мора умножила се она.
Дуну живот опустошеној гори, то позна народ па поче да се моли.
Из мртвијех олтара поче тамјан да мирише, гле монаштво поче да дише.
Са свих страна опколила искру тама, но се недаде, крст свој узе, страх је не обузе. Светиње обновила, себе уградила, од црквица па до храмова она се настанила.
Но како се настани од тога трена је хтједоше свргнути и посрамити, но незнадоше ко је искра и у чије име долази.
Од срамног закона, који се изгласа после пола ноћи, хтједоше отети светиње и душу Црној Гори.
Тада пастир диже народ свој, и свијет у чуду гледаше литијски строј.
Бијаше незнан број том молитвеном ходу који бјеше на спасење људском роду.
Гле чуда васкрсну Црна Гора и народ у њој. Ослободити се није било лако, но без искушења не бива ни спасење.
Чудесна су дјела Твоја Господе и оних који долазе у име Господње.
Испуни се мисао небеског пастира, крсти народ, диже земљу све у славу Христу чинитељу.
А круна овог дјела бјеше храм Васкрсења у Немањином граду,
чије кључеве и капелу на Ловћен остави у аманет изабраном стаду.

Петар Томић, 18 година, чтец у манастиру Ћелија Пиперска, гимназијалац

Pin It on Pinterest

Share This