Бесједа блаженопочившег Mитрополита Амфилохија у Цркви Светих Пантелејмона и Климента Охридског у Барама Радовића, 10. августа 2019. године
У име Оца, и Сина и Светога Духа. ,,Даде ми се сва власт и на небу и на земљи. Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца, и Сина и Духа Светога, учећи да се држе свега што сам вам заповједио. И ево, ја сам с вама, у све дане со свршетка свијета и вијека.” Тако нам свједочи Свето јеванђеље које смо данас прочитали и које се увијек чита када се једна нова душа прибројава заједници Христовој, једној светој, саборној и апостолској Цркви. Тако смо и данас, прибројивши Теодору Цркви Божијој, удостојивши је новога рођења духом и водом, читали ово Свето јеванђеље и чули Његову заповјест. Он, који је Господ неба и земље, који је Творац свега постојећега, којим дише све што дише, кроз кога је све постало што је постало и без кога ништа не постоји што постоји, сам Господ је онај који прима свако људско биће које грли, Својим богочовјечанским загрљајем и чини га Својим чедом, Својим дјететом. Рођени, не само од оца и мајке, него рођени и од Духа Светога животворнога, за вјечност.
Човјек се рађа на земљи, али не да остане на земљи, него да, кроз земљу и преко земље, узраста и улази вјечно царство, царство Христово. И призвани су сви људи и сви земаљски народи да постану заједничари те Цркве, заједничари Христове Цркве, Божије Цркве. Да постану хришћани и да приме на себе печат дара Духа Светога, по коме ће их познати Бог на Страшном суду и у вјечности. То се догодило са нашом Теодором, то се догодило са свима нама који се крштавамо у име Оца, и Сина и Духа Светога, то се догодило са свима онима који су, кроз вијекове, служили Богу и који су Њему једином се клањали и за Њега жртвовали свој живот. Такав је био и Свети великомученик Пантелејмон, такав је био и Свети Климент Охридски, равноапостолни, један од дивних ученика Христових. Такви су и дивни свети апостоли које данас прослављамо, Никанор, Тимон, Пармер, који припадају не оној дванаесторици првих апостола, него оној седамдесеторици апостола, ученика њихових. Као што у њихове ученике спада Свети Пантелејмон и Свети Климент, као што су њихови ученици били кроз вијекове сви они који су се крштавали и који су на Христов начин живјели на овој земљи, а он је пастир добри који душу Своју полаже за ближње Своје. Дошао је не да Му служе, како каже Јеванђеље, него да служи и да живот Свој положи за људе Своје и за народ Свој, за човјечанство.
Та жртва, та љубав богочовјечанска љубав, на њој и почива овај свијет, да узраста свако људско биће, не просто у мјеру своје тјелесне, земаљске, него у безмјерну вјеру Христову, у мјеру раста висине Христове. Да задобије богочовјечанско стање Сина, како је говорио један дивни свједок Христов, Преподобни Григорије Пустињак и Исповједник. То је оно што је мјера људска, на коју је свако људско биће призвано, безмјерна мјера у вјечности. Не само тјелесни раст земаљски, не само усавршавања ума, срца и душе знањима, познањем природе, познавањем творевине Божије. То је мало и безначајно знање, без обзира колико га било. Право, истинско знање је то знање које дарује сам Бог човјеку и на које призива свако људско биће. И права мјера човјековог узрастања јесте та мјера раста Христова, мјера вјечнога царства Христовога. Свједоци те мјере су у право свети Божији људи, Свети Пантелејмон, Свети Климент Охридски, велики равноапостолни учитељ Цркве Божије, који је био учен од Светог Кирила и Методија, наших првих учитеља, заједно са Светим Наумом, Савом, Ангеларијем и Гораздом, ученицима њиховим. Њихове мошти се налазе данас у Албанији.
Дакле то су ученици Христови, они који су посвједочили Христа и чије свједочанство смо ми примили. Од њих смо примили науку Божију, закон Божији, преко њих смо кренули јединим истинским путем на који је човјек призван да ходи овдје на земљи – Христовим путем, Христом као Путем, Истином и Животом. Преко њих смо примили и писмо, ћирилицу и глагољицу. И све што је створено у историји нашега народа и шире, а посебно овдје у Црној Гори, створено је на темељима те науке коју смо од њих примили и Јеванђеља којим су нас они научили и написано је том азбуком њиховом. Све што је свето, часно и честито, од Кирила и Методија до Наума и Климента, до Светога Саве, до Василија Острошкога, до Светога Петра Цетињскога, све је то оно што смо од њих примили и од њих добили.
И можете да замислите данас у Црној Гори, која је постала писмена и разумна управо кроз њих и преко њихове науке и све што је у њој написано, написано је том азбуком, данас ту азбуку уништавају у Црној Гори! У име некаквог модерног црногорства, боље рећи монтенегринства. Уништавају тиме и сву ону науку коју смо примили преко тога светога писма,Ћириловог писма. Одричу се Светог Ћирила и Методија, и Наума и Климента! А за Светог Саву и да не говоримо јер он њима смета. Та група безумника, незналица, примитиваца, сматрају га окупатором и његову цркву окупаторском црквом, а ми обиљежавамо осам стотина година те Цркве коју је Свети Сава основао прије осам стотина година. А они се одричу те Цркве, хтјели би да се одрекну те Цркве, да се одрекну светиња, да светиње које је та Црква подизала кроз вијекове присвајају за себе, они обезбожени. А шта ће да ураде са њима? Оно што су урадили на Ловћену. И као што су срушили Цркву Светог Петра Цетињскога и оскрнавили Петра II Ловћенског Тајновица, ухапсили га и утамничили га. Од 1974. године он је у тамници, оном паганском маузолеју, он хришћански владика, исповједник Христа Бога нашега, један од свједока Његових равноапостолних, као што је био Свети Климент и као што је био Свети Сава.
Дакле, њега су утамничили и хоће да униште његово дјело, одричући се њега, Светога Петра Цетињскога, одричући се Светога Климента и Наума, одричући се Светога Пантелејмона, а Пантелејмон је одиграо велику улогу у историји Црне Горе. Ако читате посланице Светога Петра Цетињског и друге записе из тог времена, видеће да су биле мошти Светог Пантелејмона на Цетињу и када су Црногорци ходили да се ослободе од насилника, окупатора и тирана, онда су цјеливали Светог Пантелејмона. Много ми је жао што не знамо шта се десило са тим моштима, али Свети Пантелејмон је остао међу нама. Дакле Свети Пантелејмон је одиграо не малу улогу у историји Црне Горе, српскога народа и у опште свих словенских народа. Дакле, и Свети Пантелејмон, и Свети Климент Охридски, равноапостолни, дивни свједоци вјере Христове, као и наши преци.
Од времена војводе Богића Морачанина, који је био војвода цара Душана, а био и у сродству са Мрњавчевићима. Из данашње Албаније је дошао у Братоножиће, одакле је прешао на Петрову раван и од њега данас тридесет братстава постоји. Хиљаде и хиљаде Морачанина, од седам његових синова, четворица су и погинули у тим несрећним временима, а остали су наставили његово дјело. Ракоч, од кога су Ракочевићи. Добрија, од кога су остала братства овдје у Црној Гори, потомци Богића Морачанина. Па помињем и њега посебно јер је ово задужбина Богићеваца, црква у којој се налазимо, а нарочито овај музеј и ризница Богићеваца, који је оставио као своју задужбину Ђурађ Мијајлов Радовић. Ова дивна зграда, која се полако припрема да буде етнографски музеј свих Богићеваца, свих братстава Богићеваца, овдје и по читавом свијету. А сви су они били живи свједоци живога Бога, кршетни у име Оца, и Сина и Духа Светога. Примили су овај печат на себе и тиме постали свједоци Христови. Сад су се, у ово новије вријеме, неки пореметили и не знају коме Богу служе и одричу се живога Бога да би служили неким лажним земаљским идолима. Има таквих, али све их је мање, ако Бог да, а све је више и међу Богићевцима и свим осталим Црногорцима и Србима и свима овдје словенским народима, све је више оних који се враћају Христу Богу и који се враћају Светоме крштењу, Богу љубави и који иду тим путем, који је пут за живот вјечни, Пут, Истина и Живот.
Нека Бог све оне кроз које се прославио, и који су мученици и свједоци Његови, нам да нам буду помоћници, да и ми ходимо тим светим путем. И нека би и ова светиња богићевска засијала и сијала својом свјетлошћу и нека би потомци војводе Богића, и други наравно, примали Свету тајну крштења, пратећи нашу Теодору, којој Бог нека подари здравље, и спасење и живот вјечни.
Молитвама Светог Пантелејмона, Светога Климента Охридскога, Светих апостола Никанора, Пармена и Тимона и осталих апостола и свих светих, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
