Izaberite stranicu

Из штампе је изашао 292. број Светигоре

У васкршњем поздраву: Христос воскресе! и отпоздраву: Ваистину воскресе! – садржана је сва суштина наше вјере и сва суштина нашег живота у времену и вјечности, записао је наш почивши митрополит Амфилохије у поглављу „Човјек, носилац и свједок вјечнога живота“, које Светигора преноси из књиге „Основи православног васпитања“. Свако дјело људско нека је усмјерено том васкршњем поздраву, па и овај образник за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који својим читаоцима васкршње жеље упућује кроз Васкршњу посланицу патријарха Порфирија и архијереја СПЦ и Васкршњу поруку епископа Јоаникија.

Од 128 страна васкршњег, 292, броја Светигоре, највише је оних које бисмо могли звати паметарницама, поменима, воштаницама преминулим, али живим, најживљим у ове дане Христовог васкрсења, међу њима митрополиту Амфилохију, о коме говори протојереј-ставрофор Обрен Јовановић у интервјуу „Митрополит је био човјек вулканске енергије и љубави“, оцу Момчилу Кривокапићу, који је наставио свој литургијски вход, како рече свештеник Миајло Бацковић, у интервјуу преузетом са Радио „Светигоре“. На тим васкршњим „спомен-странама“ уписано је и име и књижевника Григорија Божовића, протојереја-ставрофора др Радована Биговића, дубровачког пароха Георгија Николајевића, као и оних свештеника који су страдали током Првог свјетског рата на подручју цетињске, пећке и никшићке епархије, о чему пише протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић. Кроз текст „Догма о искупљењу и спасењу“ др Лазара Милина, Светигора се сјетила и овог чувеног теолога. Велике ревнитеље вјере, древне српске старце, помиње др Драгиша Бојовић. Ти „правоверни српски старци остали су узор српском монаштву до данашњих дана“. Међу онима који су слиједили тај пут, а чија су имена уписана у памћење Светигоре јесу новоупокојени слуга Божји архимандрит Јован Радосављевић и протосинђел Исак Симић. У Светигорин поменик  новоупокојених ушли су и књижевник и публициста Момир Лазић, као и Ђорђе Балашевић.

Светигора је публиковала слово архимандрита Јефрема Дабановића „Созерцање духовног насљеђа старца Никона Јерусалимца у монашком срцу и уму почетком 21. вијека“, затим бесједу др Богољуба Шијаковића поводом једне Светосимеоновске литије „Бринући се о земаљском, имађаше пред очима небеско“. Пажњи читалаца се препоручују и текстови  „Рат као политичка етика“ протојереја-ставрофора др Бориса Б. Брајовића, „Теологија између цркве и академије“ презвитера Слободана Лукића, „Однос према другима“ игумана Рафаила Бољевића, „О лози Светог Сименона Мироточивог поред Саборног храма у Подгорици“ Бориса Мусића, као и трећи дио студије „Диоклецијанов прогон хришћана“ ђакона Александра Лекића.

Васкршњи број Светигоре украсиле су фотографије Храма Христовог васкрсења у Подгорици, о чијој декорацији је недавно изашла монографија свештеника Драгана Митровића. У предговору те монографије са којим ће вас упознати нова Светигора, владика Методије пише да „акустика хришћанске душе исклесане у камену, с вјером и љубављу према Богу и народу Божијем, свједочи нам боље од најрјечитијег говорника“. Исто тако, ово васкршње издање Светигоре на првом мјесту најјасније је проговорило раскошним визуелним језиком фотографија.

Марија Живковић

Pin It on Pinterest

Share This