Izaberite stranicu

На дан  годишњег помена протојереју ставрофору Момчилу Кривокапићу , уручена је књига-споменица „Отац Момо“  Његовом преосвештенству епископу будимљанско-никшићком и администратору Митрополије црногорско приморске владици Јоаникију, премијеру Здравку Кривокапићу, затим конзулу Републике Србије Зорану Дојчиновићу, као и свим гостима у ризници цркве Светог Николе.

Промоција књиге планирана је послије Ускрса, уколико то буду дозволили епидемиолошки услови.

Књига „Отац Момо“ је посвећена архијерејском намјеснику бококоторском, пароху которском, протојереју ставрофору Момчилу Кривокапићу, који се упокојио у Господу 29.априла 2020.године. Његова личност остаће упамћена у српској књижевности, а напосе у српској националној историји уопште. Ријеч је о великом поштоваоцу писане и усмене традиције нашег народа. Отац Момо је често организовао књижевна дешавања у оквиру порте и ризнице храма Светог Николе, и многи савремени српски писци су се радо одазивали и били гости СПД „Јединство“, чији је отац Момо био почасни члан.

Захваљујући управо српским писцима, књижевним критичарима, професорима српске књижевности, као и духовним чедима оца Мома, штампана је ова књига у којој су сабрани мисаони и емоционални сусрети са оним који је чувар душа наших у вјечно вјетровитој Боки.

СПД  „Јединство“ се  захваљује свим ауторима текстова.

Посебну захвалност дугујемо професору Михајлу Пантићу који је помогао и уређивање ове књиге.

Академски сликар Вељко Михајловић, сликом Светог Петра Цетињског на Прчању, изразио је своје поштовање према оцу Мому.

Књига започиње Жичком беседом о правој вери Светог Саве на коју нас је отац Момо стално упућивао кад нам је откривао суштину православља. Зато, ми који смо Христови треба да чинимо добра дјела вјере како нас је он учио, да сачувамо срца наша и душе наше у чистоти.

Подсјећање на великог поштоваоца усмене и писане ријечи, изванредног сабесједника на многим књижевним вечерима оца Момчила Кривокапића, наша је обавеза и захвалност.

 „Да бисмо се попели високом небеском љествицом љубави, треба сами да постанемо камен, степеница те љествице, на коју ће, пењући се, стајати други“, ријечима Александре Фјодоровне Романов позивамо све поштоваоце личности оца Мома да  наставе разговор са њим кроз вријеме које ће доћи.

                                  Пјесмом срцу, срцем роду!

            Српско пјевачко друштво „Јединство“ (1839) Котор

Pin It on Pinterest

Share This