Izaberite stranicu

Када је својевремено обилазио Архив Српске православне цркве, тада смештен у неусловним просторијама у звонику Цркве Светог Марка у Београду, директору Архива Србије Мирославу Перишићу у рукама се методом случајног узорка нашао документ из 1832. године. Чак и тада, у несређеној архиви, привремено остављеној, па онда дуго година и заборављеној, није било потребно много трагати да би се нашао документ стар више од 150 година. Године у којима се вредна грађа, значајна не само за историју Цркве већ и за националну историју, јер ту су и пописи становништва из 19. века или описи заразних болести из тог периода, чувала у црквеном звонику, сада су за нама и Архив СПЦ од прошле године коначно има своју зграду и активно ради на заштити докумената, конзервацији и рестаурацији.

Конзерваторска лабораторија у Архиву СПЦ формирана је захваљујући подршци Епископа чикашког и средњезападноамеричког господина Лонгина 2016. године, каже за „Политику” управник Архива СПЦ др Радован Пилиповић.

– Ти први почеци били су довољни да се одмах крене у тзв. лечење оних докумената са краја 18. и прве половине 19. века који су претрпели температурну разлику, утицај влаге, прашине и људски немар. Даљи развој инфраструктуре технолошког рада са документима на папирном и пергаментном носачу записа настављен је захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије, према конкурсима за заштиту културног наслеђа из 2019. и текуће 2020. године. Према последњем конкурсу, акценат је стављен на конзервацију и рестаурацију архивске грађе из фонда Конзисторија Митрополије београдске 1836–1918. године – каже Пилиповић.

Он истиче да је за Архив било веома важно да је успоставио сопствено одељење за конзервацију и рестаурацију, у чему су смерницама, стручним упутствима и саветима значајно помогли Жељко Младићевић, начелник Одељења за заштиту, конзервацију и рестаурацију Народне библиотеке Србије и ђакон др Ненад Идризовић, сада начелник Одељења за чување и приступ фондовима НБС.

– Свети архијерејски синод је подржао напоре у циљу формирања конзервације централног црквеног архива, тако да су ангажовани конзерватори са искуством које су стицали радом у Народној библиотеци Србије и који имају стручно образовање и лиценцу из поменуте области – каже наш саговорник.

Није потребно посебно истицати колико се на физичко стање вредне црквене архивске грађе одразило дводеценијско складиштење у звонику и галерији Маркове цркве и колико је било важно отпочети њену заштиту, за шта је пресудно било потписивање протокола о сарадњи између Светог архијерејског Синода СПЦ, Архива Србије и Министарства културе 2007. године, пише “Политика”.

– Архив Српске православне цркве је поред рада на сопственим фондовима, одвајајући и лечећи угрожена значајна документа, остварио сарадњу, помажући око конзервације и рестаурације, на првом месту, старих штампаних књига и рукописа Епархије зворничко-тузланске, Црквене општине лазаревачке у Шумадијској епархији, као и старијих архивалија Епархије славонске – наводи Пилиповић.

Сарађују и са државним институцијама културе. У протеклом периоду у њиховој Лабораторији за конзервацију и рестаурацију папира рађено је на документима и фотографијама из збирки Педагошког музеја. Обрађена је и заштићена ретка грађа која се односи на рад српских вероисповедних школа са простора Старе Србије и Македоније са почетка 20. века, а документима је, после конзерваторско-рестаураторског третмана, у највећој могућој мери враћен аутентичан изглед.

– Пројекти конзервације докумената од значаја за црквену и националну историју остварени су и са Музејом анатомије Медицинског факултета и Историјским архивом Ужице – додаје Пилиповић.

Pin It on Pinterest

Share This