Пљевљак Божо Кнежевић добитник је награде Љекарске коморе Црне Горе за најбољег студента медицине у иностранству.
Вриједно признање Кнежевић је заслужио радом и оцјенама током школовања на Медицинском факултету у Београду.
До завршетка шестогодишњих студија Божу је остало још пет испита, које ће без сумње, као и све до сада, положити са најбољим оцјенама.
“Учење ми је некако ушло у крв, па ми је то као свака друга потреба – храна, вода. Жеља да постанем љекар постоји од 4. разреда основне школе, а да нијесам гдје јесам, студирао бих математику која ме фасцинира”, истиче двадесетчетоворогодишњи младић чији индекс красе десетке и само једна деветка.
Стипендиста је Владе Црне Горе и Општине Пљевља.
“Током студија радим у Лабораторији за неурофизиологију као студент, гдје се на анималним моделима највише бавим епилепсијама. Пишем студентске истраживачке радове и са њима учествујем на домаћим и међународним конгресима. Члан сам Студентске секције Друштва за неуронауке Србије, и један семестар сам био њен предсједник, а онда сам се повукао због других обавеза, да не би Секција трпјела”, прича Кнежевић за “Вијести”.
Након факултета, каже да планира да упише докторске студије у области неуронауке и улазак у универзитетску наставу. Намјерава да специјализира неурологију, или психијатрију.
“Двије најважније ствари у животу, вјеру у Бога и љубав према медицини, засигурно ми је усадила мајка, за шта сам јој неизмјерно захвалан”, наглашава Кнежевић.
Поред стручне литературе и научних радова, каже да у слободно вријеме чита углавном филозофску, психолошку и богословску литературу.
Прича да му је омиљена књига “Злочин и казна” Достојевског и да воли поезију Виславе Шимборске, Константина Кавафиса и Одисеја Елитиса.
Повремено се бави преводилаштвом са енглеског, руског и грчког језика. Воли да путује и говори стихове. Члан је МЕНСА Црне Горе од 2012. године, а једно вријеме био је и локални координатор у Пљевљима.
“Не панирам превише унапријед. За многе ствари у животу ме носи тренутак, што и није најсјајнија ствар”, истиче Кнежевић.
Као и многи успјешни млади људи, Кнежевић за сада не размишља о повратку у Црну Гору.
“Размишљам о научном ангажману у иностранству, све док су нам на Балкану општи критеријуми срозани, или не постоје. Када као цјелокупно друштво будемо цијенили културу и науку и почнемо да баштинимо истинске вриједности, онда ћу полетно пристати да допринесем оснаживању наше лијепе државе изнутра. На крају крајева, сматрам да у овом времену, преданим трудом и пригодним успјесима, човјек може Црној Гори допринијети много и када је ван ње. Док се велика енергија код нас расипа на најприземније ствари, на овај начин Пљевља и Црну Гору други препознају само по добрим и лијепим дјелима. Самим тим, нарочито сам захвалан Љекарској комори Црне Горе не само због награде која ми је додијељена, већ прије свега због чињенице да је ријеч о једној од луча које и те како свијетле у Црној Гори. А ова награда је, са обзиром на то одакле долази, велики стимулус за мој даљи труд и потврда да досадашњи рад није био узалудан”.
Све петице у основној и средњој школи
Божо је и током основне и средње школе имао све петице и постизао запажене резултате на бројним такмичењима.
Као основац освојио је прво мјесто на такмичењу у говорењу стихова на руском језику, иако се такмичио у конкуренцији основаца, средњошколаца и студената.
На Олимпијади знања 2011. године, из биологије освојио је II мјесто, а 2013. златну медаљу и диплома побједника на VI УНЕСКО АСПнет конференцији одржаној у Сибиру. Исте године освојио је III мјесто на Дебатном првенству Црне Горе у појединачној конкуренцији. Био је ангажован као омладински активиста и волонтер у више невладиних организација.
Извор: Вијести
