Izaberite stranicu

Прва недеља Великог поста зове се и Чиста, јер се за време ње – у песмама и молитвама – чује вапај душе која се каје, чисти, оплакује своје грехе. Тим „стихотворенијима”, Црква учи верне да се одрекну греха у који су пали, и да не изгубе рај – неуздржљивошћу Прародитеља, него – да самопрегором уздржавања доћу до спасења и вечног живота. Даље, у служби ове седмице, препоручују се пост, молитва, сузе, покајање, духовни подвизи, чишћење тела и душе, одрицање од греха и страсти, и присвајање врлине бдења, све да бисмо се достојно поклонили крсту, и духовно прославили Христово васкрсење. За време овога дела поста, молитве су дуже и свечаније, а читању је дато више места него појању. Од понедељка до четвртка се на великом повечерју чита покајнички Канон Светог Андреја Критског (+712). Овај канон је назван Велики, како због мноштва мисли и сећања који се у њему садрже, тако и по броју тропара којих има око 250 (у обичним канонима их има око 30). Ради читања у првој недељи поста канон је подељен на четири дела, по броју дана.

У среду и четвртак Великом канону се додаје неколико тропара у част преподобне Марије Египатске (+522), која је од дубоког духовног пада дошла до узвишене благочестивости. Велики канон се завршава тропарима у част свог творца – Светог Андреја Критског.

У суботу прве недеље Црква се сећа чудесне помоћи коју је Великомученик Теодор Тирон (око +306) пружио константинопољским хришћанима 362. године, за време цара Јулијана Одступника (+363), кад је прве седмице Великог поста светац, који се јавио константинопољском архиепископу, заповедио да се једе кољиво (куване житарице) уместо хране оскрнављене кропљењем крвљу идолских жртава на тржници. Освећење кољива врши се у петак прве недеље на Пређеосвећеној литургији, после заамвоне молитве и појања молебана Великомученику Теодору.

У многим храмовима се петком или недељом обавља дирљив богослужбени обред под називом пасије (од латинског passio – страдање). Он је у црквену употребу уведен за време Кијевског митрополита Петра Могиле (XVII в.). Служи се на повечерју (у петак) или на вечерњој (у недељу) прве, друге (често од друге), треће и четврте седмице поста и састоји се од читања Јеванђеља о Христовим страдањима, песама Страсне седмице – Тебе, одејушчагосја свјетом, јако ризоју (Тебе, који си се обукао у светлост, као у хаљине), Приидите, ублажим Јосифа приснопамјатнаго (Ходите да блаженим назовемо Јосифа незаборавног) и других – и поука. О пасијама се не говори у црквеном сутаву. Чин пасија је први пут наведен на крају Цветног триода који је 1702. године издао архимандрит Кијево-Печерске Лавре Јоасаф Кроновски. На крају описа чина је речено: Свега овога сећамо се по савету, а не по заповести, што се све даје на расуђивање Светој Православној Цркви.

Прва недеља (као дан у недељи) Великог поста другачије се зове Недеља или Победа православља. Овог дана се врши сећање на победу Православља. То је обичај који је уведен у Византији у првој половини IX века у знак сећања на коначну победу Православне цркве над свим јеретичким учењима, која су узнемиравала Цркву, посебно над последњим од њих – иконоборачким, које је осуђено на Седмом васељенском сабору 787. године. У ову недељу се обавља посебно богослужење, које се назива чин Православља. Овај чин је написао Методије, Константинопољски патријарх (842-846). Победа православља је први пут била прослављена прве недеље Великог поста, дакле, основ за прославу ове Победе православља је историјски. Чин Православља се углавном састоји од молебанског појања и служи се у саборним црквама после читања часова уочи Литургије или после Литургије, на средини храма, испред икона Спаситеља и Мајке Божје.

Pin It on Pinterest

Share This