Select Page

Пише: Протојереј-ставрофор Драган Станишић

Данашња државна власт у Црној Гори свој модел државности из 2006-е године афирмише тако  што га  сасвим супротставља  држави из 1918-е. То се интензивно  дешавало нарочито послије низа њихових наступа : признавања лажне државе Косово, увођења санкција Русији и сада ,  доношење Закона о вјерским заједницама у глуво доба ноћи, уз хапшење народних посланика . У спорним члановима они помињу  ту, 1918-у, годину – као неког љутог противника њихове референдумске 2006-е године.  Уз то, помињу као свог противника и све оне деведесете године у којима  је, кажу,  и СПЦ имала своју улогу . Замислите, они који се сада овенчавају својим крунама самосталних и одвојених република и  профитирају на кризи из деведесетих – окривљују  другог за те трагичне деведесете. Када се ови наши  креатори државних модела мало прошетају епохама, свуда нађу да се нешто  дешавало  против  референдумског модела . Пажинов закон с краја 2019-е  о вјероисповијестима  говори  и о будућој, за њих пожељној, епохи у којој би Црква изгубила своје ознаке препознатљивости  и постала безначајна  вјерска заједница . Кажу: склоните ознаке националног,  а  кад их послушате – брзо подмећу своје локал – национално и новокомпоновано именовање.  То именовање оставља  своје отиске  на  овај народ. Од таквих записа, графита, људима је више дошла мука . Иницијатори тих записа не схватају да су потрошили и обесмислили своје ударне термине о вјечности и непромјенљивости свог модела  друштвеног живота.

У име државног модела  из 2006-е,  оспоравају  значај  имена српски у односу на писмо, језик и заједништво  у култури и вјери. Даје се значај  супарништу  гдје се  у свим тим доменима намеће неко хибридно црногорство, које има  значење највише у смислу  супростављености српству. Хибридни рат воде, уствари, политички званичници, и то- највише против Цркве, негирајући основне вриједности другог.

Ипак, у већини ранијих република, однос цркве и државе коректно је дефинисан. Међутим, у Црној Гори и Македонији, које су у истом дану истакле признање Косова као независног ентитета од Србије , Црква је постала спорна  установа. Јединство СПЦ што се тиче Македоније није поштовано још од времена комунизма.  У Црној Гори то је поштовано и у најгорим временима.  Данас, спорне одредбе Пажиновог закона као да најављују неко вријеме које је за Цркву горе од свих од  раније најгорих времена.

Овој администрацији својствено је и да као противника свог државног модела означи и цијели Средњи вијек. Црква, која има вјечни смисао, за њих је установа  средњег вијека . Што се тиче неког другог раздобља,  Црква је непријатељ. Просперитет и напредак су ријечи које стално понављају  као неку мантру против средњег вијека . Не знају да је  баш у раном и касном средњем вијеку  Српска црква страдала . Св. Јован Владимир  је положио свој живот за отачаство у раном, а цар Лазар у позном средњем вијеку.  Предсједник  Ђукановић вјероватно  има пред очима неки средњи вијек са других простора, гдје је постојала  инквизиција и ломача за јеретике.

Наше данашње литије истичу све ознаке и боје које су на срцу и у души овог народа. Те литије хоће да посвједоче како смо ми народ (нација) који има духа који је од вјечности; да смо језик који има смисла и да смо браћа која живе у више  држава. Сви вјекови су наша епоха у смислу  колико свједоче нашу љубав према  светињи.  Закон који то оспорава или омаловажава не може бити примјенљив што се тиче ових наших, Богом благословених, литија.

Подгорица, 17. Фебруар 2020.

Pin It on Pinterest

Share This