Izaberite stranicu

Пише: Рајо Војиновић

Јасно је: чим је Мило Ђукановић почео да без икакве задршке користи погани вокабулар неуротично острашћеног Стева Вучинића, не иде им!

Не схвата предсједник, јер не може да схвати,  да тиме ради за „лудачки покрет“ против кога се бори.

То Ђукановићево вишедеценијско заклањање иза државе и поистовјећивање с њом, иако се последњих дана манифестује као залијетање у празно, већ прелази у отворени фашизам. То је, заправо, бијес и израз предсједникове немоћи пред слободом људи у Христу Господу, која се пројавила на литијама од више стотина хиљада људи с краја на крај Црне Горе. А то је њему, властољупцу и обожаватељу материјалног, потпуно страно и непојмљиво. Не разумије он жртву и подвиг једног Драгана Гачевића, који босих ногу о Савину-дне пјешачи 15 километара, од манастира Дубочице до Пљеваља… Не разумије он то, јер једино разумије жртву кад друге жртвује себи и своме властољубљу. Не разумије, али јасно осјећа опасност која из тога произилази по његов накарадни систем вриједности.

Никако им не иде!

Због тога је Ђукановић ћушнуо у страну режимске етикеташе и синекурлије, који деценијама палацају језицима мржње и бљују адски огањ пут Цркве Христове у Црној Гори и лично преузео њихове прерогативе. Много је крупних неистина, све уз нервозно млатарање рукама и  намркивање обрвама, изговорио претпрошле вечери дукљанско-монтенегрински пагански тотем у интервјуу ономе за шта неистинито тврде да је јавни сервис свих грађана. Феудалац, који је државу претворио у приватну прћију, оптужује, чоче, Цркву како то она хоће да уради од Црне Горе. Клевеће је, подмеће јој кукавичја јаја, прежвакује неодрживе тезе дукљанско-монтенегринских пискарала о злој Србији и хиљадугодишњем континуитету црногорске државе, пријети свештенству злокобним алузијама о протјеривању… И застрашује своје дојучерашње присталице покушајући да им поново навуче идеолошку копрену преко очију од које их је Господ Христос ослободио откако учествују на литијама.

“Тврдим да је врло претенциозно и суштински врло нетачно да се митрополит Амфилохије обраћа са трона Светог Петра Цетињског. Он је митрополит Митрополије црногорско-приморске коме је надлежан патријарх Српске православне цркве и који може да га смијени или рашчини ако дјелује мимо српских националних интереса”, млати ко Максим по дивизији предсједник Црне Горе. Нити зна шта је Црква, нити разумије њено унутрашње устројство, али зато има амбицију да нас убиједи да је Мојсије Путник, који је у Сремским Карловцима хиротонисао Светог Петра Цетињског, био патријарх тзв. црногорске аутокефалне цркве!

Уопште им не иде!

Види се то, јер свакоме постаје јасно да Ђукановићу више не пролази надмено држање пред камерама режимских ћороскопија… То више никога не импресионира, осим можда депеесовску јуношчад у парламенту.

Зашто? Зато што се тако изволи Духу Светоме и нама „лудацима“, предсједниче Црне Горе.

Pin It on Pinterest

Share This