Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

Патмос је острво на које је протјеран Јован Богослов. У једној пећини написано је капитално дјело о доласку Антихриста и судбини свијета. Домицијан није знао шта ради. Питање је да ли његови данашњи следбеници знају шта раде док ударају на Цркву Христову која је мјера свих видљивих и невидљивих свјетова? Откривење није предвидјело атак охоле аутократске власти на духовни темељ Црне Горе. Пијук по имену „Закон“ донио је непојамне бројеве успаваног црногорског народа. Поднебље свете Црне Горе запљуснуо је богословски талас произведен насиљем секуларизма и комунизма над Лучом микрокозмом и Горским вијенцем. Народ је показао да  зна шта је Црква. Горди и кратковиди власници колумни у њемачком Шпиглу остају кратких рукава кад је у питању политизација Цркве и вјерских осјећања. Молитва је направила чудо.

Од рибарске мреже саплело се Јованово Јеванђеље. Подсјећања ради из давног прогона на маслиновима обасут Патмос искристалисало се Откровење. Јован Богослов је имао прилику да види васкрсење Јаирове кћери и да на Тавору гледа Преображење Господње. Ових дана народ Црне Горе је рибар који је своју мрежу бацио у молитвеност и дуготрпљење.

Према процјенама надлежних служби на улицама Црне Горе сабира се око 140 000 људи. Са иконама свих светитеља, Мајке Божје и крстовима Црна Гора јесте највећи живи Храм. Аналитичари ових бројева на овај податак калеме оне који остају у кућама, оне који не показују шта мисле и оне који су оправдано одсутни. Збир ових бројева за доносиоце „Закона„ представља ноћну мору. Специјалиста педијатријске медицине би исти могао назвати мртвим плодом.

Писцима овог акта на креативности завиде Младен, Андрија, Миле, Славко и бројни други који су са више такта креирали сличне законске норме прије 80 година. Према осмишљеном плану и правно постављеној законској регулативи која је неодржива аутошовинизам као ентитет у Црној Гори не постоји.

Тројица наших епископа ових дана личе на Петра, Јакова и Јована. Народ који молитвено брани светињу је Тавор, а све заједно је пето Јеванђеље и нови Горски вијенац са Лучом микрокозмом. Уз Сирију, Украјину, Косово и Метохију света Црна Гора је постала окосница метафизичке борбе добра и зла. Љубав је дошла у свијет да укине Закон, а у Црну Гору је дошао Закон да ухапси и забрани Љубав. Живот, Истина и Пут јесу друго име за Христа Спаса, а сам Христос је Љубав. Нововремени Диоклецијан је васкрсао снагу православља. Виницка код Берана и Пријепоља припадају истој Цркви и језику.

У књизи Епископа Атанасија милешевског има реченица која говори да је немолитвеност егзистенцијална болест. Господа Противтенковски и Прозаконски покушавају да у аутократско-партијски оквир ставе молитвеност и светост народа. Ради се о немогућој мисији.

Црна Гора је брава за улазак Христа у Европу. То знају Васељенска и Римокатоличка црква.

Изгледа да то није једино јасно двојици браће по духу. Вријеме је да се добро замисле над облаком који је покрио црну земљу.

Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник

 

 

Pin It on Pinterest

Share This