У суботу 11. јануара на празник 14. 000 Младенаца витлејемских, након дуге и тешке болести, упокојила се у Господу наша сарадница Николина Лучић, катихета Београдско карловачке митрополије, која је на Радију ,,Светигора“ имала веома запажену емисију ,,Искрице вјере“.
Блаженог спомена Николина Лучић рођена је 1972. године у Београду. Осим полубрата који живи у Македонији, Николина нема никога. Изгубила је родитеље. Након завршене гимназије уписала је Богословски факултет у Београду који је завршила са јако добрим успјехом, а затим и магистрирала. Предавала је вјеронауку у Деветој београдској гимназији и била јако успјешна у свом послу.
,,Николина је била омиљена међу ученицима и много је вољела свој посао“, испричала нам је њена пријатељица, катихета Јелена Џопалић која је Николину упознала 1991. године, када су заједно уписале Богословски факултет у Београду, од када и траје њихово пријатељство.
,,Николина је јако рано обољела од тешке болести која се зове лупус, са којом се као лавица борила дуги низ година. Болест је била јако тешка, посебно у последњих неколико година Николина је рапидно копнила. Остала је без вида и била полупокретна, јако тешко се кретала али и поред свега тога није изгубила вољу и жељу да двојим радом допринесе учењу и усавршавању, наставивши да буде активна на свим пољима које је могла, због лоше здравствене ситуације, да постигне“, каже Јелена.
И поред свих бура које је имала у животу и тешке болести Јелена своју пријатељицу Николину памти као веселу особу која никада није падала у депресију, увијек се трудећи да нешто ради, доприносећи на тај начин друштву и свима око себе.
,,Николина је била личност коју су сви вољели и са којом су сви вољели да разговарају. Са великом љубављу је радила интервјуе за Радио ,,Светигору“. Пуно колега прошло је са њом кроз емисију ,,Искрице вјере“ за коју се веома студиозно припремала. Мислим да ће Радио ,,Светигора“ остати ускраћена за једну јако добру емисију судећи по Николинином труду који је био немјерљив“, истиче Јелена Џопалић.
У реалном животу Николина није имала ,,искрице вјере“ него заиста јаку вјеру, којом је успијевала да се бори са животним недаћама, јер је лупус много тешка системска болест која уништава цио организам.
,,Док се у почетку болест развијала постепено, од прије неку годину она је рапидно почела да узима маха. Али Николина је имала невјероватну снагу и вјеру што је дуго година одржавало. Нажалост, на крају није издржала и изгубила је битку“, са жаљењем каже Јелена.
Јелена се сјећа да је Николина много вољела дјецу.
,,Пошто није имала своје дјеце, често је мене позивала у госте гдје сам водила и своју дјецу. И сва она њихова граја Николини никада није сметала и док бих се ја жалила како су немирни, она би говорила: Ћути, добро је кад их имаш. Много је вољела дјецу, сву дјецу, читавог живота је патила јер није успјела да се оствари као мајка“, сјећа се Николинина пријатељица Јелена.
Опело и сахрана ће бити у петак, 17. јануара, у 14:30 часова на Новом бежанијском гробљу.
Вјечан спомен нашој Николини и Царство јој небеско.