Празник Рођења Светог Јована Претече и Крститеља Господњег – Ивањдан, свечано је прослављен Светом литургијом у подгоричком Храму Светог Ђорђа.
Светом литургијом началствовао је прота Гојко Перовић, архијерејски намјесник подгоричко-колашински, уз саслужење ђакона Луке Павићевића, док су за пјевницом појали појци овог древног храма.
Након прочитаног јеванђељског зачала, вјерном народу обратио се прота Гојко Перовић, говорећи о значају празника Светог Јована Крститеља, породичним везама, Божијем дару и потреби за смирењем и благодарношћу.
”Данас прослављамо рођење Светог Јована Крститеља. Ми видимо да су то све Божији изабраници, једна родбина – што нам говори, да обратимо пажњу на нашу родбину. Ако ми је Бог нешто дао, то треба да дијелим са онима који су рођени из исте утробе из које сам ја рођен. Ако се Божија ријеч јавила међу Божијом родбином, онда се и спасење наше јавља међу нашом најближом родбином.
Још је Стари Завјет у току… када свештеник Захарија прима ове необичне ријечи да ће му се од његове старе жене, родити син. Па каже Јелисавета – Овим ме избави Бог од укора међу људима. Јер су људи сматрали у то вријеме, да уколико жена не може да роди, да је грешна.”
”И ми, кад видимо да некоме нешто не иде, одмах хоћемо да га осудимо. А уствари Стари Завјет нам говори, – да смо створени ни из чега. Ми смо ништа; наш коријен је ништа. Само Бог велики и Његова Љубав нас је из ништа, створило у тобож нешто. Па како да се одвајамо једни од других ? Нико од нас нема никакву силу. И ако ми је Бог нешто дао, тим онда више треба Бога да славим. То ништа, из чега је Бог створио, је обременило Захаријину Јелисавету. Не могу да имају дјеце, не могу да роде – оптерећени су својом немоћи, а она је у сржи људскога бића.”
”Кад било шта радите – кажите Слава Богу. Супротно од тога, – ако Бога нема, онда ћу плакати и сматрати се униженим или ћу ако сам нешто постигао – дићи нос изнад свих. И овде стојећи у Цркви смо у стању највећу лудост да помислимо, – да је до нас нешто.
Велика је ово наука и не може се испричати, можемо само Бога славити што нас држи у сред тајне, необјашњивог, црнога свемира – таман до неке границе да се ми ништа не питамо, а да се Бог све пита, – њему нека је слава у вјекове вјекова, Амин“ – поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Перовић.
По завршетку бесједе, вјерници који су се припремили приступили су Светој тајни причешћа, након чега су свештенослужитељи благословили славске приносе овогодишњих свечара.
Празнично заједничарење настављено је у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
