Select Page

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на други дан Божића, на Сабор Пресвете Богородице, у сриједу 8. јануара, Свету архијерејску литургију, у Саборном храму Рождества Христовог, у Мојковцу.

Бројним вјерницима, сабраним у божићној радости на Светом богослужењу, ријечима архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије. Он је казао да је Господ наш Исус Христос сишао са неба на земљу, дошао у овај свијет „који у злу лежи, у долину плача, свијет оптерећен раздорима, гријехом, падом и мраком“.

„Али, Он је донио божанску свијетлост, божанску истину и правду да усправи човјека, сишао са неба да нас са земље узведе не Небо. Зато славимо Рођење Христово свенародно, заједно са анђелима небеским и свима Светима. Радује се Црква Божја. Цијело тијело Цркве Божје је Христово тијело, поистовјећујемо се са Христом, сабирамо се око Његове колијевке, славимо Његово оваплоћење, очовјечење, јер је постао као један од нас, са нама се, потпуно, сјединио да би нас узвисио и усиновио Богу и Оцу“, казао је владика.

У свјетлу овог празника, додао је Његово преосвештенство, видимо и славу Мојковачких јунака, не само оне једне битке, него свих битака, које је црногорска војска, под командом Јанка Вукотића, водила од 1914. до 1916. од Пљеваља до Романије и Пала, Вишеграда, Нове Вароши, Карађорђевих шанчева, Берана и Мојковца.

„Славна епопеја! Много јунака положише своје животе, борећи се против аустроугарске окупационе силе, која је кренула да спржи српски народ и једне и друге српске краљевине, као што је говорио краљ Никола, и оне у српском Подунављу, то су његове ријечи, и ове наше на српском Приморју, опет његове ријечи. Он је у почетку, као што је позвао Црногорце на Вучји до, Фудину и друге битке, као што је одушевљено кренула да ослобађа Мојковац, Бијело Поље, Беране и Метохију, тако је честити краљ, на почетку, позвао своју војску и цио народ, са великим ауторитетом његовим и куће Петровића, да слиједе два стара српска краља“, подсјетио је владика Јоаникије.

И слиједили су, посебно, овдје, на Мојковцу, јунаци под командом Јанка Вукотића.

„Били су, претежно, из старог Колашина, Дробњака, Бијелог Поља, Мораче и Роваца. Ти јунаци се одупријеше у последњем моменту надмоћној аутроугарској војсци заједно са доста српских официра, јер Црна Гора није имала довољно официра, па су се, нарочито, артиљеријски официри из Србије истакли на Мојковцу, сјећали се те битке и величали црногорско јунаштво, заправо, заједничко српско.

Велика побједа, која је ушла и у пјесму, а после и у историју; што је најважније она је сједињена са нашом светом вјером, јер су Мојковачки јунаци, по доживљају пјесника, проливали своју крв за Богомладенца Христа, за Крст Часни и слободу златну“, нагласио је Епископ.

Подсјетио је на стихове Радована Бећировића, који је и сам био учесник Мојковачке битке, али се тиме, навео је Владика, није хтио хвалити.

„Био је млад, дијете, пристајао за војском. Он је један од највећих Мојковачких јунака зато што је славом овјенчао наше претке, који су се борили за Крст Часни и слободу златну. Читајући Мојковачку битку као неки мали еп, ту налазимо галерију ликова. Чини ми се да ниједног није заборавио, а кад бисмо могли само научити та имена која је пјесник поменуо, било би довољно да знамо историју тих времена“, поручио је Владика Јоаникије, нагласивши да је ова велика побједа морала имати и своје жртве:

„Мојковац је крвљу обагрен, али та је крв проливена за Крст Часни и слободу златну, за нашу свету вјеру православну“.

Славу Мојковачке битке, по ријечима Преосвећеног Епископа, једно вријеме је била потамњела капитулација. У прилог томе, и најобразованији правник из Црне Горе пок. Гавро Перазић је, са правног становишта, предају црногорског оружја оцијенио као капитулацију.

„Мислио је честити краљ да спаси тако народ да не гине, али, много смо више погинули због тог полагања оружја ,него да смо га до краја држали против аустроугарске силе. Послије тога се одметнуо један број људи, претежно нижих официра и војника у шуму, јер нијесу могли да се помире са срамном капитулацијом. Један број народа прићута, а један број се даде у слугерањство и у причу, као што данас имамо: шта ћете, то су историјски процеси, то је Европа, цивилизација, не може се против тога ништа, треба се прилагодити томе, то су паметни људи који тако разумијевају и остало.

Нажалост, Аустроугарска је успјела да регрутује велики број, цијелу армију шпијуна, па нам се народ завади. Кога су шпијунирали ти несрећници? Шпијунирали су комите, који су били борци за славу црногорског оружја и борци за уједињење, претежно. Лажна је прича да су комити били за независност и сепаратну причу Црне Горе. Били су, већина, за уједињење“, констатовао је владика.

Ко је био у праву, навео је он, судиће историја, али, морамо говорити истину, нарочито, на Мојковцу.

„Било је много случајева да наши, браћа, кумови, пријатељи шпијунирају оне који су у шуми, онда Аустрија врши страшне освете и злочине над комитима, њиховим помагачима и породицама, а они који су преживјели се свете, па се наш народ завади и упропасти. Видимо да је много од тих старих завађа остало међу нама до дана данашњег. Што је најгоре, помрачи се слава црногорског јунаштва због полагања оружја, први пут у историји, а нарочито, када имамо у виду славу Мојковачке битке и мојковачког јунаштва наших предака“, бесједио је Његово преосвештенство.

Додао је да многи, ипак, нијесу признали одлуку о полагању оружја. Међу њима, казао је Епископ Јоаникије, треба поменути Петра Мартиновића, који је био шеф ратног Штаба, први човјек до Јанка Вукотића на Мојковцу, затим, артиљерац Мило Ђукановић, те војвода Лакић, који је, по пробијању Солунског фронта, стао на чело комита и ослободио сјевер Црне Горе.

„Ми видимо славу Мојковачих јунака који су гинули, као и наши преци кроз вјекове, за Крст Часни и слободу златну, славећи своју вјеру, славећи Божић и Бадњаке. Све је то било величанствено, узвишено, достојно поезије. Зато је неопоходно да се сабирамо у Мојковцу, у храму Рођења Христовог, да славимо Божић, да налажемо бадњаке и да пјевамо Мојковачке јунаке“, закључио је владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

По одслуженој Литургији, вјерни народ, махом, из Мојковца и Бијелог Поља, заједно са Епископом Јоаникијем и свештенством, поклонили су се сјенима јунака Мојковачке битке, код спомен обиљежја на Бојној њиви, чиме је обиљежено 104. годишњица од овог знаменитог боја.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This