Select Page

У Музеју Херцеговине у Требињу синоћ је одржана промоција копије књиге „Општи лист, тврдошко-савински поменик“, чији је издавач Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, а саиздавачи: Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња, Музеј Херцеговине у Требињу и Друштво за архиве и повјесницу херцегновску из Херцег Новог.

Промоцији овог веома важног дјела присуствовали су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Њихова преосвештенства Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, градоначелници Херцег Новог и Требиња Стеван Катић и Мирко Ћурић, многобројни културни и јавни радници Требиња и Херцег Новог.

На представљању књиге говорили су Митрополит  Амфилохије и приређивачи: владика Атанасије,  Горан Комар и археолог Ивана Грујућ.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је поменик у Цркви присутан одувијек, у суштини и сама Црква Христова је памћење, сјећање прије свега на Христа Бога нашега:

„Зато Литугију кад служимо и узимамо хљеб у руке – принос, онда кажемо в воспоминание Господа и Бога и Спаса нашего Иисуса Христа – у спомен Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Он је хљеб живота и ми приносимо тај хљеб који се претвара у Његово тијело. Цијела Литургија није ништа друго него поменик, воспоминание Христа Бога, историје људскога спасења, и до Христа и у вријеме Христа.“

Објаснио је да није случајно да је у Цркви Божијој, на основу њеног духа, управо то сјећање и памћење оних који су крштени у име Свете Тројице и који су уграђивали себе у то Тијело Христа богочовјека кроз вјекове:

„Они се памате и записују, а посебно се записују они који су давали и себе и своје прилоге Цркви Божијој“, рекао је владика Амфилохије и додао да би требало овај поменик да пошаље садашњем предсједнику и премијеру Црне Горе, који су ријешили да отму све храмове у Црној Гори саграђене до 1918. године, тврдећи да су они били државни, при том заборављајући да је ондашња држава била другачија у односу на ову секуларну, као и да је владар био наслиједник митрополита Петровића, који су били и господари и митрополити.

Поменици су драгоцјени, истакао је Митрополит и подсјетио да су они присутни како у нашој Цркви тако и широм православља:

„Нарочито су присутни у Светој Гори, у манастиру Хиландару, гдје се памте имена кроз вјекове и помињу, нарочито за задушнице. Поред овог Тврдошко-савинског поменика, драгоцјен је и Морачки, и ово ме је подстакло да и њега треба фототипски да штампамо. Морачки поменик има имена записана још из XIV вијека, практично од његовог оснивања.“

Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије је поздравио присутне и захвалио се свима који су радили и овај пројекат подржали. Говорећи о самом Поменику, казао је да се могу видјети  имена села, насеља и манастира и да је то све рађено са великом љубављу. Уписана су имена: Убли, Кртоли, Луштица, Дрниш, Косово Поље, Требјесин…Кути, Бијела…. и сви остали српски крајеви:

„Све је обухваћено као једна цјелина – народ, и заиста Свети Сава нас све окупља, славимо 8 вјекова његових дјела и резултата.“

Владика је казао да се почаст упокојеном у новије вријеме одаје минутом ћутања, што је нама потупуно туђе, јер ми пјевамо Вјечан спомен – Вјечнаја памјат,  то је поменик, да нас Бог спомиње, те да је врло важно да чувамо своја предања.

Подсјетио је да је у Епархији захумско-херцеговачкој много цркава и манастира обновљено.

„Имамо око 250 активних цркава у нашој епархији, Горан Комар је нашао дупло више цркава, црквишта и манастиришта који су сада у рушевинама, али ту је био црквени живот. И то ћемо, ако Бог да, да објавимо у серији књига коју планирамо да приредимо о историји наше епархије са уписаним именима личности“, казао је владика Атанасије.

Што се тиче саме књиге као поменика, Ивана Грујућ је казала да се у књижевности и историји нашега народа она појављује већ од 14. вијека. У Српском речнику Вука Стефановића Караџића помиње се Поменик манастира Беочина, касније се јављају и поменици манастира Крушедола, манастира Светог Прохора Пчињског, манастира Високи Дечани….

„На жалост већи дио поменика наших цркава и манастира није очуван, али имали смо срећу да данас можемо да имамо у нашим рукама Поменик манастира Тврдоша и манастира Савине.“

Горан Комар је казао да је ово сабрање сусрет са прецима који су гледали лице Пресвете на фрескама старе тврдошке цркве и који су прилагали обема, а заправо једном светогоспођинском манастиру. Он је говорио о огромном свенародном подвигу Херцеговине у протеклих пет вјекова, током непрестаних разарања. Истакао је да је од пет књига поменика, сачуван само Тврдошко-савински, и то благодарећи чињеници да су књигу требињски монаси пренијели у манастир Савина.

„Ја ћу се вечерас сјетити два разговора. Сусрета са Преосвећеним владиком Атанасијем 1998. године крај манастирске цркве у Тврдошу. У то вријеме смо већ приредили један препис Општега листа, а владика је изражавао намјеру да штампа Општи лист, да приредимо фототипско издање, али у то вријеме се нијесу могла изнаћи средства за тај подухват. Ево данас, захваљујући Задужбини Кнез Мирослав Хумски, а највише труду њеног оснивача господина Ратковића, ово је дјело приведено крају. Сјетићу се и разговора са оцем Јустином, игуманом савинским, из 2001. године када смо донијели одлуку да објавимо све савинске збирке – фамилијарне поменике Боке которске. Вечерас је и тај план остварен.“

На крају вечери Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије искористио је прилику да Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија упозна са изградњом Православног духовног центра у Мркоњићима код Требиња и позове га на обиљежавање, ако Бог да, 350 година од пресељења на небо нашег Светог Василија Тврдошког и Острошког, 2021. године.

„Општи лист, тврдошко – савински“ је рукописна књига из 17. и 18. вијека која садржи читуље фамилија приложника манастиру Тврдош до његовог уништења и приложника Светоуспенском манастиру Савина кроз 18. вијек. Књига представља препис старијег тврдошког изворника или колекције из XVII вијека, коју су требињски калуђери донијели са собом у Савину након разарања манастира Тврдоша од стране Млечана крајем XVII вијека. У поменику „Општи лист“ налази се око 3700 имена, међу којима су имена чланова породица које су даривале цркве и манастире, имена владара, митрополита, архијереја, игумана, монаха и монахиња.

Весна Девић

Фото: Јован Д. Радовић

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This