Izaberite stranicu

У 22. недељи по Духовима, на дан када наша Света cрква прославља Преподобног Јоаникија Великог, Свештеномученика Никанора епископа Мирског и Ермеја презвитера, у Храму Светог Јована Владимира у Бару служена је Света литургија. Началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, а саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић и јереј Младен Томовић.

У литургијској бесједи отац Слободан је казао да нам кроз данашњу јеванђелску причу о богаташу и убогом Лазару, Господ открива велику и свету тајну, да је потребно да слушамо ријеч Божију и да се трудимо да свој живот уређујемо сходно тој ријечи Божијој:

„Да вјеру коју исповиједамо језиком својим и у животу своме примјењујемо и по њој живимо. Да ово кратко вријеме које нам је дато овдје на земљи, искористимо мудро, трудећи се да изграђујемо себе у врлинском животу, како бисмо у вјечности задобили милост од Господа и наслађивање вјечним добрима, радошћу , миром и утјехом које је Господ припремио онима који га воле и који се труде по заповијестима Божијим да живе.“

Прота је казао да смо чули причу о два човјека, једноме име није познато, а другоме је Господ име запамтио – Лазар. Отац је подсјетио да се трудимо и молимо да нас Господ упише у књигу вјечнога живота, а очигледно да овај богаташ, чије име не знамо, није заслужио да његово име буде уписано, док је Лазар својим трпљењем заслужио награду од Господа и да се његово име упише у књигу живота и да се помиње.

Даље је прота Слободан Зековић појаснио да богатсво нешто што ће човјека неминовно одвести у пропаст. Ако богатсво које човјек стекне са благодарношћу прихвати и мудро њиме управља и не затвори срце своје за Господа и ближње своје, итекако се може спасити. Пун је календар светих оних људи, који су били и цареви и краљеви и богаташи у овоме свијету, али који су имали широко срце, који су Господа изнад свега љубили, и вољели и ближње своје, а не богатсво своје. Тиме су, како каже прота, угодили Господу и уписали се у књигу вјечнога живота.

„Ни сиромаштво није нешто што ће неминовно човјека спасти. Лазар се спасио трпљењем својим и са вјером ношаше тај свој тешки и претешки крст. И зато и заслужи, када се душа његова раставила од тијела многонапаћеног, да анђели узеше његову душу и однесоше је у наручје праведнога праоца и патријарха Аврама.“

По његовим ријечима Господ нас кроз ову дивну јеванђелску причу још поучава да се наш живот не завршава овдје, он овдје почиње, а наставља се у вјечности.

„И видимо шта се дешава после разлучења душе од тијела. Да овај богаташ, чије име не знамо, заврши на мјесту мучења. Он постаје свјестан зашто је завршио ту гдје је завршио.“

Подсјетио је о. Слободан да богаташ моли Аврама да пошаље Лазара да му мало ублажи муку, на шта му патријарх Аврам одговара да је немогуће јер је велика провалија међу њима. А онда га он моли да га пошаље његовој браћи да им посвједочи, како не би и они дошли на ово мјесто мучења.

„А свети патријарх Аврам одговара му: Имају они Мојсија и пророке. Имају Свето писмо. Ријеч Божију. Па нека читају и по томе нека живе, па неће доћи овдје“, бесједио је прота Слободан истичући да је на богаташев захтјев да ће повјеровати ако некоо оде одавде и посвједочи Аврам одговорио: Ако не вјерују пророцима и Мојсију, и из мртвих ако неко васкрсне, неће  повјеровати.

Поука је да нама је све дато, дата нам је ријеч Божија и поука како треба да живимо и како да се односимо и према Господу и једни према другима, према своме животу. Ако не будемо слушали ријеч Божију и по њој свој живот изграђивали, онда нам је залуду и да нам свакога дана неко долази из онога свијета и да нам шаље поруке.

„Ријеч Божија је та која спасава и ријеч Божија је и та која ће нам на крају свима судити. Да да Господ да из ове јеванђелске приче, као и свих других јеванђелских штива и поука, извучемо поуку и да се трудимо у ријечи Божијој и заповијестима Божијим свој живот устројавамо, како бисмо се и ми удостојили да нас Господ препозна као своје. Да нас упише у књигу живота и да се у сву вјечност радујемо са светима Његовим, гледајући лице Божије и радујући се једни другима. Богу нашем нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин“, поручио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

Сабрање је након завршетка Свете службе настављено у крипти храма.

Дејан Вукић

Pin It on Pinterest

Share This