Светом литургијом која је служена у Храму Светог Јована Владимира у Бару, на дан када наша Црква слави пренос моштију Светог Георгија из Никодимије у град Лиду у Палестини, началствовао је протојереј Јован Пламенац. За пјевницом су одговарали Василије Ускоковић и попадија Милена Пламенац.
Тумачећи данашње Јеванђеље када ја Господ исцјелио капетановог слугу и за његову вјеру рекао:Овакве вјере ни у Израиљу не нађох, отац Јован је подсјетио да је много пута у Светом јеванђељу Господ указивао на то својство човјековог бића које ми зовемо вјером.
„И неки човјек има вјеру, неки човјек нема вјеру. Ми уђемо у заједницу Цркве Христове тако што се крстимо кроз Свету тајну крштења, а опет неко има вјеру, неко нема вјеру. Како то да ми немамо сви вјеру у Господа нашега Исуса Христа на коју смо призвани? Јер кроз вјеру ми смо у јединству са Богом, заједно са нашом љубављу. Дакле, вјера је дар од Бога и Бог је даје свима нама.“
Даље је отац казао да је Бог љубав и да сва своја створења, све људе воли једном истом љубављу, безграничном која нема никаквог интереса и Бог не бира коме ће шта дати:
„Бог нам свима даје тај дар вјере. Само зависи од нас да ли смо ми за ту вјеру пријемчиви. Да ли хоћемо да будемо ти који могу да приме вјеру, да имају вјеру у себи. А то опет зависи од стања наше душе. Дакле, биће вјере у нама онда када смо кротки, смирени.“
Подсјетивши на друго Јеванђеље, које читамо празнујући дан обнове храма Светог Ђорђа, када Господ каже да ће доћи вријеме када ће нас због Његовог имена гонити и да трпљењем спашавамо душе своје, прота Јован је објаснио да кроз трпљење долазимо до смирења које нас чини таквима да можемо да примимо вјеру и да истински вјерујемо не само у Бога, већ да вјерујемо Богу.
„Да вјерујемо свему ономе што нам Бог каже, ономе што је записано у Светом јеванђељу. И не само да вјерујемо, него треба и да се трудимо да то испунимо, да би заиста остали у вјери и били истински вјерници. Дакле, трпљењем спашавамо душе своје и трпљењем стичемо смирење“, бесједио је отац Јован.
Објаснио је да морамо ићи корак по корак сами себе сагледавајући, јер нијесмо увијек трпељиви, посебно ако се неко на било који начин дотакне наше гордости, повриједи нашу сујету.
„Нисмо трпељиви зато што у нама букти наша гордост, а горд човјек не може да прими вјеру. Бог је и њему даје, али он не може да је прими због своје гордости, због своје самосвојности, свог ега.“
По ријечима свештеника Јована Пламенаца ово је вријеме сумње, вријеме када је дух материјализма преплавио сваког човјека, читав свијет и нас који смо у Цркви:
„Тај дух материјализма је опречан том духу који нас спаја са самим Богом, са нашим Господом Исусом Христом. Дакле, робујући том духу, материјалистичком, ми не можемо бити уз Бога“, рекао је о. Јован.
Нагласио је да колико год долазили редовно у цркву и постили све постове, онако како је то Црква предвидјела, исповиједали се и причешћивали, ако у нама има гордости, ако смо осјетљиви на било какву повреду нашег ега, онда смо танушне вјере:
„Онда заиста та наша сумња треба да буде усресређена на то да ли ми истински вјерујемо Богу. Вјерујемо ли само, или само смо они који ће да кажу да вјерују у Бога. Да ли је наша вјера из душе, из срца, из дубине нашега бића или је наша вјера са наших усана? Дакле, то је задатак пред свима нама и ми морамо да се позабавимо првенствено са собом. Много је боље ако се бавимо собом, него ако се бавимо другим људима око себе. Нека је Господу нашеме Исусу Христу слава у вјекове вјекова. Амин!“
Након причешћа вјерних и завршетка Свете литургије протојереј Јован Пламенац је освештао и пререзао славске колаче и пожелио сву срећу и напредак породицама које данас славе овог Божијег угодника.
Дејан Вукић
