Izaberite stranicu

Црква Светог великомученика Георгија у којој се чувају мошти Светих 42 Момишићких мученика, на Малом брду у Подгорици прославила је данас, на празник Обновљења храма Светог Георгија – Ђурђиц, храмовну славу. Свету литургију служио је протојереј Никола Пејовић, старешина ове светиње, уз саслужење ђакона Павла Божовића и молитвено учешће вјерног народа. На крају Литургије пререзани су славски колачи.

Отац Никола је честитајући празник и данашњу славу свим свечарима, нарочито братству Поповића, који су и подигли овај храм на темељима древне цркве и посветили га управо данашњем празнику, подсјетио да су многи храмови у Митрополији посвећени овом празнику који многе породице славе као своју крсну славу:

„Зато је велика радост кад се сабирамо у славу Божију и част Светих угодника, јер тиме не славимо само тај догађај обновљење храма, него се Господу молимо и трудимо да и у нама обнови вјеру, да у нашим душама и срцима усели љубав и радост, да живимо сходно онима које прослављамо и сагласно нашој вјери.“

Истакао је да вјера, а то нам показују и Свети Божији људи, није идеологија коју исповиједамо само ријечима и којој се понекад привремено клањамо, него је вјера начин живота – основа онога у шта вјерујемо и онога чему се надамо, и потврда ствари невидљивих, како нас учи апостол народа Павле:

„Та вјера се разбуктала у срцу Светог великомученика Георгија да је свој млади живот положио за Христа Бога и за ту вјеру, и зато и ми треба да живимо сагласно твој вјери и Светом Георгију.“

Отац је даље подсјетио да се у овом малом храму од свега неких 20 квадрата, чувају мошти Светих 40 ученика и два свештеномученика који су попут Светог Георгија дали своје младе животе за вјеру, крст часни и слободу златну, чиме су посвједочили да је када је вјера у питању, човјек спреман и оно најсветије што има да да – живот свој.

„Данас, хвала Богу, нико не тражи од нас да положимо наше животе, нико не тражи да страдамо. Оно што Господ тражи од нас у сваком времену и од свакога човјека јесте да будемо вјерни, па макар и у ономе маломе: Ако си ме у маломе био вјеран на многим великим ћу те поставити. У том маломе се ми трудимо и вјежбамо да постом, молитвом, покајањем, љубављу, држањем мира и слоге, колико је то до нас, угодимо Богу, да љубимо једни друге и да нас тако љубећи једни друге Бог препозна да смо Његови.“

Момишићки парох је подсјетио и на значај овог храма на Малом брду који је задужбина породица Поповића, која је чувала вјековима спомен на њега и у она зла времена у 17. вијеку када су непријатељи крста Христовог разрушили светињу:

„Ова породица, која је дала и највећи број свештеника и мученика, чувала је, преносила тај спомен с кољена на кољено и када се испунила пуноћа времена, када је Бог благословио и отворио, опет се обновио храм на темељима старога древнога манастирског храма који је овдје био.“

Свједочанство тога су дописи које су братство Поповића слало тадашњим митрополитима, прво 1903. Митрополиту Митрофану Бану, а онда и 1930. Митрополиту Гаврилу Дожићу, од којих су тражили благослов за обнову храма.

„И попут онога храма Светог Георгија који се обновио, ми прослављамо и обновљење овога Храма Светог Георгија на гори Момишићкој“, бесједио је отац Никола истичући да је централна прослава ове светиње 22. марта када славимо Младенце момишићке, али да се овај празник, дан, обиљежава јер је овај храм попут славе братства Поповића посвећен управо овом празнику Обновљења Храма Светог Георгија.

На крају  бесједе протојереј је честитао и ново произвођење и призвање у службу новом ђакону Павлу који је данас први пут служио поред моштију Светих Момишићих новомученика, а кога је на празник Светог Петра Цетињског и Апостола Луке Црква призвала на ђаконско служење.

У Цркви Светог Великомученика Георгија у Момишићима чувају се мошти Светих Момишићких мученика  – двојице учитеља и 40 ђака, мученички пострадалих од Турака, 1688. године.

Весна Девић

Фото: Срећко Радовић

 

Pin It on Pinterest

Share This