Истраживајући људе и њихова дела, а разлог истраживања је подстицај другима да пробају да мењају свет, једна интересантна прича нас води до Котора, древног града под планином Ловћен у самом крају једног од кракова Бококоторског залива.
У оближњем месту крај Котора, званом Доброта, покушах да добијем одговор како је Доброта добила име. Добила је име тако што су то место насељавали добри људи, они који су имали слуха за сиромашне, болесне, остављене, несретне. Ту су живели људи који себе нису проналазили у лажима, обманама, преварама лучких трговаца које су тада владале у Котору, као једном од главних лука за промет и трговину Млетачке, а касније и Аустроугарске империје.
Доброта је и данас поново повод за посету човеку који наставља традицију.
Пре 37 година је рођен и подизан у топлом дому радничке породице, уз своја два доста старија брата. Био је дете у времену умирања Југославије. Ратни сукоби, разарања, санкције, избеглице, сиромаштво је окарактерисало његово рано детињство. Био је дете, али довољно зрео да већ у том периоду схвати да ће живот на просторима екс Југославије бити веома тежак. Санкције су осетили и његови родитељи. Оставши без посла доведена је у питање егзистенција породице, али његови родитељи се никад нису одрицали поштеног рада. Сиромашно, али часно се живело, неукаљаност образа и часност родитељи преносе и на своја три сина.
Вратимо се у садашњост.
Ненад Кашћелан 37 година, отац троје деце, човек морепловац, мотоциклиста, хуманиста! Из њега избија слободарски дух, енергија, снага, ентузијазам! Сву своју доброту крије иза лика љутог бајкера, са марамом на глави,тетоважама, кожним прслуком, маскирним панталонама, чизмама…често каже да му је то одбрамбени систем од злих и лоших људи, јер унутар система је неко ко води рачуна пре свега о сиромашној деци.
Био је члан локалног мото клуба који је основао са пар познаника заљубљеника у мотоциклизам. У оквиру клуба су почеле његове прве идеје о хуманитарном раду, те је забележено пар успешних акција које је водио Ненад као лидер клуба.
Девет малих живота је спашно на Врмцу захваљујући њему, деца у доби од два месеца до 13 година спавала су у возилу голф 2 на зими уочи Бадњег дана 2016. год. Већ у поподневним часовима деца су задобила промзлине стопала…Ненад је са добрим људима спашавао. Затим су се на његову иницијтиву делили поклони деци са оштећеним слухом и говором и на њих је мислио, на њихове осмехе и тај тренутак радости. Па се сетио да је едукација деце најбитнији производ друштва, те је организовао акцију и попунио полупразне рафове две школске библиотеке у Радановићима и Прчњу.
Ненад је носиоц акције „За Петра“ где је опет са добрим људима успео за 15 дана да сакупи 35.000€. Ненад је 16 дан објавио крај акције, а Петар је отишао на лечење.
Чланови клуба се већ умарају од налета његових идеја, па му се у једном моменту учинило да губи подршку блиских људи. Али најбољи увек нађу најбоље! Мото клуб „Архангел“, чији је оснивач монах иконописац Радислав Милошевић (1954-2003), клуб који се бори за очување националних и културних вреднсти прати Ненадов рад, те преко свог садашњег лидера Ђорђа Остојића, Ненад приступа најјачој регионалној мото групи и постаје први „Архангел“ у Црној Гори. То је био ветар у леђа који му је дао нову снагу, па је још јаче кренуо у даље пројекте. Ненад је септембра 2018. опремио 22 ученика социјално угроженог статуса за школску годину и тиме лишио 22 породице додатних трошкова. Летос је дочекао 70 деце са Косова и Метохије и опремио их за школску годину. Тада је изјавио „они који зло чине и руше светиње на Косову нека се пазе Бога, а ми ћемо исте те светиње поново подићи докле је год камена на Косову. Али ви дјецо, ви сте наша светиња коју морамо чувати, јер ако нам ви нестанете, нестаће и манастири и Косово“.
70 малишана и Ненад, бајковита прича витеза са Мица.
На питање одакле црпи толику енергију у времену промене вредносног система када сви трче за новцем, како налази времена за свој поморски живот, мотоциклизам, за хуманитарни рад, одговара:
„Подршка ми је дивна супруга која ми је родила три злата, Архангели заједно са добрим људима су ми ветар у леђима, а вера православна ми је звезда водиља!“
И заиста је тако…Видећете га у посети манастирима широм региона, где налази свој мир и прикупља енергију за сваку акцију. Каже да за успех није он заслужан, већ добри људи око њега: „Ја сам само спона“.
Карактеристично је за њега да он о својим акцијама никад не говори, често ћете га чути „не бих о томе“, ако неко почне причу о његовим акцијама.
Као аутор овог текста, волео бих да не буде више промрзле деце која спавају у аутомобилу, волео бих да нема сиромашне деце којој треба помагати, волео бих топли дом, мир, благостање за свакога, али то су само моје жеље.
И ето, причу завршавам, а још бих могао писати…
Доброта и Котор имају свог хероја…Ловћен и Мирац свог витеза. Шта планира даље други нагађају и једва чекају, а ја нешто начух и знам…па ћу само рећи: ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!
Ј.Н.
