Izaberite stranicu

Икона Свих жалосних радост је једна од најомиљенијих у руском православном народу. Само име иконe побуђује и укрепљава веру људи у Богомајку, као дивну заступницу која у најтежим тренуцима пружа утеху и даје својим изабранима, предукус небесне радости.

Блаженство Пресвете Богородице је у томе што Она може да излива своју мајчинску љубав према свакоме од нас, управо зато је Она – Свих жалосних радост.

Првообраз чудотворне иконе Богоматере ,,Свих жалосних  радост“ налазио се од 1643. г. у московском храму Преображења Господњег, на Ординки. Међутим, до прослављења чудотворног образа дошло је тек 1688. г. услед исцељења које се збило над сестром Патријарха Јоакима.

Наиме, сестра Ефимија је тешко страдала од ужасне ране на боку, а непрекидна молитва коју је творила помагала јој је да поднесе неизрециве болове. Једне ноћи молећи Пресвету Богородицу за помоћ, чула је глас: У храму Преображења Сина Мојега налази се образ мој који се зове Свих жалосних радост. Позови свештеника и нека пред том иконом  одслужи молебан са водоосвећењем, a ти потражи исцељење. Испунивши ту заповест, страдалница је оздравила на очи својих запрепашћених рођака.

Од тога времена не престају исцељења од те иконе и сви они који јој с вером прилазе, добијају утеху и помоћ Пресвете Богородице.

Године 1770. за ову икону благочестиви добротвор подарио је изрезбарени трон у коме она данас почива.

Постоји неколико њених верних копија од којих су најпознатије иконе: Свих жалосних радост у Лаврској болници, Свих жалосних радост у Тоболску и у Тамбову.

За датум прослављења ове чудотворне иконе узима се 6. новембар по новом односно, 24.октобар по старом календару.

Свих жалосних Радост у Лаврској болници

 У Кијеву у цркви Лаврске болнице посвећене Светитељу Николају, налази се ова древна чудотворна икона Богоматере.

Наиме, черниговски кнез Никола Свјатоша, начинивши 1106. г. Света врата и замонашивши се у Печерском манастиру, примио је послушање вратара. Код ових врата саградио је болницу у коју је довео свог лекара Петра, родом из Сирије. Помажући болесницима, ту је праведни Никола провео око 30 г. северно од Светих врата иза Лавре, подигавши и болнички манастир, са Црквом у част његовог анђела чувара, светитеља Николаја. У тој цркви се налази копија чудотворне Богородичине иконе, Свих жалосних радост.

Сачувана су бројна предања о чудесним исцељењима задобијеним преко ове благодатне иконе.

Једно од њих је сведочанство стражара на вратима болнице, да је он неколико пута видео неку жену да ноћу долази у болницу, након чега би оздрављао неки од тешких болесника. Распитујући се о загонетној жени сазнао је да се болесницима представљала речима Ја сам жалосних радост. Решивши да сазна о коме се ради једном је у току ноћи видео како поред њега као сенка пролази жена која прошавши крај њега, улази у болницу – где је лежао тешко болесни монах, који је већ био припремљен да пређе у вечност. Пришавши монаху видео је на зиду над њим као у одблеску месечевог сијања, нејасно изображење Божије Матере. Схвативши какве Божанствене посетитељке се удостојио видети, пао је пред Њу на колена, плачући и молећи се.

Болесни монах који је такође видео јављање Царице Небеске са страхопоштовањем је дрхтао свим силама душе, вапијући јој да му се смилује. После неколико дана окрепљујућег сна, болесни монах се пробудио потпуно здрав.

Од тада, у Кијевској лаврској болници сваке суботе чита се Акатист Пресветој Богородици пред њеном благодатном иконом ,,Свих жалосних радост“.

Свих жалосних радост у Тоболску

 У цркви Васкрсења Господњег у Тоболску налази се копија ове чудотворне иконе.

Непознато је за кога је насликана и чије је власништво пре била, но, сигурно је да је завичајна и да је древнија од саме Цркве у којој се налази. Црква је изграђена 1752. г. а из натписа на икони се види да је икона обновљена те године.

Свих жалосних радост у томбовском Вазнесенском храму

Бојарин, Валентин Мусин поручио је код иконописца да му начини верну копију чудотворне иконе Свих жалосних радост, која се прославила у Москви.

Иконописац је икону насликао а једног јутра ју је донео у кивоту и показао пред свима. Када су наручиоцу, бојару, Валентину Мусину рекли колико треба да плати иконописцу – он је одговорио да се не сећа да је уопште икону и наручио! Но, заповедио је да доведу иконописца. Када су из кивота узели икону, на запрепашћење иконописца и дивљење свих, уместо иконе нашли су неосликану даску. Бојарин је тада у гневу изагнао иконописца из дома.

Силно огорчен иконописац дође своме другу Алексеју Дјакову и саопшти му о својој невољи. Узевши икону видели су црте пређашњег лика, но у нејасним контурама, и оба са сузама падоше пред свету икону на молитву; она се потом јавила у тако светлом изображењу, боље него што би је иконописац насликао.

Поклонио ју је свом другу Дјакову, који је узео као светињу и завештао је после смрти своме сину.

Код ове иконе над главом Богоматере изображена је Пресвета Тројица, наоколо су девет анђела а испод – невољници од разних болести. Икона је насликана на већој дасци, украшена кованом сребрно-позлаћеном ризом.

Чуда

Пред овом иконом моле се сви они који су понижени, угњетавани, они који страдају, који су у очајању,  тузи, они који траже утеху и заштиту од неизлечивих болести ; такође пред овом иконом верни се моле за покровитељство над сиротима и убогима.

Икона има и свој Акатист који се чита услед пада у очајање и приликом проналажења несталих.

Године 1859. г. удова Ана Логинова Цветкова била је веома болесна. Њен син позвао је искусног лекара, но болест се погоршавала и сва медицинска средства су се показала неуспешним, тако да је болесница  зажелела да се причести. Била је толико ослабила да се сва родбина са сузама почела опраштати од ње, мислећи да неће поживети до јутра; и лекар је био истог мишљења. Но ујутру је рекла сину: Иди брзо у цркву, замоли да се одслужи молебан Богоматере жалосних радост и однеси ме светој води. Син је одмах испунио жељу своје мајке. Болесница је почела пити и ускоро је сасвим оздравила.

Године 1854. у селу Усолцеву, у околини Тоболска, харала је врућица од које се сваки дан умирало. Када је вест дошла до власти, у село је био послан лекар; но, житељи су се више надали у помоћ Божију па су икону из градске цркве посвећену Васкрсењу Господњем пренели, не обазирући се на хладно време и далек пут. Изнели су је до села гологлави и у сваком дому служили молебан са водоосвећењем – након чега је болест брзо престала.

Изображење

Код тоболске копије за коју прво уочавамо да је древног иконописа, Матер Божија изображена је у целој фигури без превечног Младенца. Она шири руке своје над страдајућима од разних невоља; иза ње се виде три анђела како лебде над страдалницима и над њима држе раширене свитке са натписима: Гладних молитељко, нагих одећо, болних исцељење…

Риза на икони је сребрено позлаћена, док је круна украшена драгим камењем; убрус је нанизан неизменично крупним и ситним комадима бисера и дијаманата, кристалима и драгим камењем. Две су звезде на раменима, а наруквице и гривне од крупних аметиста. Света икона је стављена у позлаћени и изрезбарени рам и стоји на иконостасу у припрати праведних Захарија и Јелисавете, y храму Васкрсења Господњег у Тоболску.

Оригинална московска икона Свих жалосних радост која је пројављена у Ординки, сличног је изображења.

Света Дјева приказана је у целој фигури без Богомладенца. Изнад Њене главе насликан је Господ Бог Саваот, док она шири руке над невољнима. Иза њених руку, високо се уздижу снопови биљака који симболизују родну годину, док у самој близини обитавају сабори ангела, лебдећи над невољницима. Одежда јој је без икаквих украса, сасвим једноставна. Приметан је њен покровитељски однос ка свима који јој се обраћају; јер, управо од Ње, Домостројем Сина Њеног, добијају све оно што од људи не могу – јер је Она уистину радост жалоснима.

Тропар, глас 8

K источнику притичемо милосрђа, Пречистој Дјеви Богородици, притичемо, људи сви, свештеници и иноци, мужеви и жене, деца здрава и болесна, покајно вапијући и умилно говорећи: Владичице, помози грешним слугама твојим, јави, као Блага, славу Твоју, лично смилуј се на нас, испроси очишћење душа и тела наших од Источника живота нашега, Бога, кога родила јеси, једина благословена.

 Тропар, глас 4

Данас пресветло украшава се славни град Москва, у име чудотворне иконе Владичице наше Богородице, јер Она, вернима јављањем чудеса, шаље дар исцељења. Тога ради и ми, с вером припадамо и молимо се и на Тај Пречисти образ ослањамо се, величајући као истиниту Владичицу нашу Приснодјеву Богородицу, и умилно говоримо: погледај Мати Божија оком милости, пружи к нама руке Твоје пречисте, као на икони Твојој где сија Твоја величина, и подај свим ожалошћеним радост, болесним од свих недуга исцељење и од беда избављење, јер си Ти брза заступница душа наших.

Елза Бибић

Литература

 ООО Духовное преображение : К Богородицe прилежно нљне притецем – МOЛИТВИ К БОЖИЕИ МАТЕРИ ПЕРЕД ЧУДОТВОРНИМ ИКОНАМИ, Москва, 2015.г, стр. 22, 23;

Тихомир С Илијић :Велича душа моја Господа, БИГЗ, Београд, 2002. г. стр. 242, 243, 244;

www.pravoslavlje.net / cudotvorne ikone Majke Bozije / Svih zalosnih radost / од 26.10.2019.г.

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This