Izaberite stranicu

У 14. Недељу по Духовима, на празник Светих Јоакима и Ане, 22. септембра,  Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је Свету архијерејску литургију у манастиру Добриловина.

Обраћајући се сабранима архипастирском бесједом Преосвећени Епископ Јоаникије је навео да је јуче наша Света црква прославила први дан празника Рођења Пресвете Богородице, које ће се наставити и наредних дана. У овај васкршњи дан, додао је владика, помињу се родитељи Пресвете Богородице, Свети Јоаким и Ана.

„Није случајно што сјутрадан, после празника Рођења Пресвете Богородице славимо Њене Свете родитеље или, како их у Цркви издвајамо и називамо Богородитељима. Једно је било царског, а друго свештеничког поријекла, сабирали су у себи најбоље што је имао јеврејски народ у то доба. Није ни то случајно, јер Пресвета Богородица родила је Христа Господа Кога прослављамо као вјечног Цара неба и земље, као Цара душа наших и као вјечног Архијереја, вјечног свештеника“, казао је Његово преосвештенство.

Додао је да су они у свему били свети, праведни и богоугодни, али, по промислу Божјем, задуго нијесу имали дјеце.

„По схватању народа бездјетност је била казна од Бога, а супружници су са великом тугом подносили ту неприлику, што се може видјети и по другим примејерима из Старог завјета. Мислили су да је то због неких њихових тајних грехова или родитељима им, али, није се радило о томе, него је био промисао Божји да им Господ да пород у поодмаклој доби, у вријеме када супружници више не рађају, тада је њихов пород био од Бога благословен“, бесједио је Преосвећени Епископ.

Пород Светих Јоакима и Ане, истакао је владика, био је више резултат Божјег дејства, Божје милости, човјекољубља и промишљања, него што је био по људској природи.

„Пресвета Богородица је рођена на сасвим природан начин од родитеља, од мужа и жене, али је, више него видљив, Божји промисао и Божје дејство. Оно се сматра претежно, као што и јесте. Било које зачеће је са Божјим благословом, а нарочито, када су услишени супружници Свети и честити у поодмаклој доби. Ту се види Божји благослов“, поучавао је владика Јоаникије.

Пресвета Богородица, будући да је рођена по дејству Божјег промисла, и својим животом показала да је Њен живот устројен по Божјем промислу.

„Од најранијег дјетињства сву своју душу, своју мисао, срце, осјећања посветила је Господу Богу, Његовом светом имену, служби Божјој, молитви и тако је освећивала своје биће. Ријешила да се не удаје, али је Господ промишљао о Њој и у одређено вријеме послао је анђела са Неба да јој јави вољу Божју, да ће Она родити сина на натприродан начин, дејством Божје силе, дејством Духа Светог.

На такав начин Господ је устројио спасење рода људског, што је послао Бога у овај свијет да буде рођен од Пречисте Дјеве Богородице и да буде као један од нас, да буде као дијете, као што су ова дјеца међу нама, да се поистовјети са нама људима. Он се родио као Богомладенац Христос Спаситељ свијета и појавио се као један од нас, али Спаситељ свих. У томе је тајна богоматеринства“, указао је Епископ Јоаникије.

Зато се, по његовим ријечима, Пресветој Дјеви Богородици обраћамо одмах послије имена Божјег, а, такође, призивамо и Њене блажене и свете родитеље, Богородитеље, јер су, заиста, поручио је он, благословени и узвишени, и помињемо их на свакој светој служби.

„Свака породица може узети као своје заштитнике Свете Богородитеље Јоакима и Ану због њихове изузетне побожности, изузетних врлина, трпљења, због тога што су дочекали да буду од Бога благословени више од свих других родитеља, овдје, на земљи“, нагласио је владика будимљанско-никшићки.

Владика је благословио дјечји Сабор у манастиру Добриловини, који је, како је подсјетио, устројила мати Макрина са дјечаком Вуком.

„Сад, Богу хвала, прилазе нова дјеца и омладина и он постаје све љепши и бројнији, све свјетлији. Ништа љепше нема него када родитељи дођу у цркву са дјецом, да цијела породица учествује и да се дјеца од најранијег узраста васпитавају у страху Божјем, да их Божја милост укрепљује, да узрастају тјелесно и духовно, да сазријевају у дому Божјем, у крилу Мајке Цркве и да их милост Божја упућује у све дане живота њиховог“, закључио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Током богослужења, Свету тајну крштења примили су Далибор и Јелена Васић из мојковачких Поља.

Освештан је и преломљен славски колач поводом славе Хора Светог Јоакима и Ане из Мојковца.

Потом је, у порти наше дивне и древне светиње манастира Добриловина, одржан дјечији Сабор, који се, с благословом надлежног Епископа, организује, већ, шесту годину, а у којем учествују дјеца са вјеронауке и хорови из Бијелог Поља, Берана, Никшића, Мојковца, Жабљака…

У такмичарском дијелу програма дјеца су се надметала у вјеронауци, те ликовној умјетности и фудбалу. По оцјени жирија, у чијем саставу су били: протосинђел Евстатије (Драгојевић) и свештеници Никола Скопљак и Милосав Јовановић, прво мјесто, у познавању основа наше вјере, освојила је екипа из Бијелог Поља (вјероучитељ о. Никола Скопљак), друго полазници вјеронауке „Растко“ из Страшевине (Никшић), вјероучитељ богослов Лука Јововић, а треће чланови Православне омладине „Светог Евстатија“, Ђурђеви Ступови.

Што се тиче ликовне умјетности, у категорији од 5 до 10 година, најуспјешнији су били радови: 1. Миломира Марсенића, 2. Бојана Зејака, 3. Душана Булатовића, а у категорији од 10-15 година: 1. Нађе Лакић, 2. Милене Пековић, 3. Стефана Станишића.

У фудбалу је одмјерило снаге шест екипа, а најбољи су били: 1. Ђурђеви Ступови, Беране, 2. Сутиван, Бијело Поље, 3. Добриловина, Мојковац, док је за најбољег стријелца проглашен Петар Барјактаровић.

Додијељене су и дипломе.

Изведен је пригодан културно-умјетнички програм у коме су учествовали: хор Светог Николе из Бијелог Поља, хор при вјеронауци „Растко“ из Страшевине, етно група „Светог Евстатија“ из Берана, млади гуслар Синиша Петрић, рецитатори: Нађа Ђоговић и Милица Кљајевић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This