Izaberite stranicu

На данашњи дан, 26. јуна 1690. године послије пораза Аустријанаца у рату сa Турцима, у којем је као савезник Беча предводио Србе, Патријарх српски Арсеније III Чарнојевић је на Калемегдану у Београду одржао сабор српских епископа и свештенства с обје стране Саве и Дунава. Патријарх је тих дана преговарао сa аустријским царем Леополдом I о преласку преко Саве и Дунава и Срби су прешли два дана прије него што су Турци поново заузели Београд. Идући на сјевер, населили су се у око 50 мјеста у Војводини и Угарској, укључујући Сентандреју, најсјевернију тачку српског расијања.

Сентандреја се налази око 20 км сјеверозападно од Будимпеште на десној обали једног од рукаваца Дунава (Сентандрејски Дунав). Град је познат по музејима, галеријама и умјетницима. Због своје сликовитости и добрих комуникационих веза са Будимпештом, Сентандреја је постала популарна туристичка дестинација. Област Сентандреје је насељена више од хиљаду година. У римско доба овдје је било насеље („Вучија тврђава“). Крајем XVII  и почетком XVIII вијека, Сентандреја је била дестинација имиграната са Балкана (Србија, Далмација, Грчка), Словачке и Њемачке. На основу привилегија цара и краља Леополда I, 1690. године под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића из Србије се у Сентандреју доселило 8000 српских породица. По подацима из 1720. године 88% становништва Сентандреје су били Срби. Заједно са народом избјегли су и монаси манастира Раванице, и са моштима Св. цара Лазара стигли у Угарску. Ту су саградили „хиже“ (куће) како је ко могао, и близу бријега изнад Дунава подигли цркву од дрвета, и у њој положили мошти српског свеца.

Након завршетка Првог свјетског рата православље је веома страдало. Срби су што страдали – што иселили у југословенску краљевину, остала је демографска пустош. У Сентандреји је формално постојао православни епископат, али функције су му биле само административне. Свих седам цркви остало је без свештеника, звона и црквених ствари. Само у једној цркви се одржавала црквена служба, док су остале „празне и самотне“. Био је то епилог вишевјековног трајања Срба и православља у горњој Мађарској.

Почетком XXI вијека у Сентандреји постоји „Саборно гробље“, као једино мјесто гдје се сахрањују Срби. Ту се налази 424 стара споменика, од којих су најстарији из XVIII вијека. У Сентандреји се налази „Српски православни музеј“ који садржи велики број сачуваних икона и других црквених предмета. Данас је Сентандреја градић медитеранске атмосфере са калдрмисаним уличицама, барокном архитектуром, и црквама свих конфесија. Сједиште је Будимске епархије Српске православне цркве. Близу града се налази етнографски музеј на отвореном и извор „Стара вода“ гдје се по предању одмарао патријарх Арсеније III Чарнојевић. У Сентандреји данас живи око 90 Срба.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This