Izaberite stranicu

У педесети дан од Пасхе Господње, када почиње време Цркве – служена је Света Литургија у подгоричкој Цркви Светог Ђорђа.

Празничним сабрањем началствовао је прота Слободан Ђорић, парох призренски са свештенослужитељима Цркве Светога Ђорђа под Горицом: старешином, протојерејем-ставрофором Велибором Џомићем, протојерејем Јованом Радовићем, јерејем Блажом Божовићем, ђаконом Иваном Црногорчевићем и молитвеним учешћем проте Милуна Фемића.

По освећењу Дарова Предложења и причешћа верног народа Божијег, словом поуке сабранима се обратио старешина храма Светог Ђорђа, протојереј-ставрофор Велибор Џомић, архијерејски намесник подгоричко-колашински.

,,На данашњи празник у истинитом по не лажном обећању Господа Исуса Христа, Дух Свети сишао је у Сионској Горници на Свете Апостоле и од тада до данас, неодступно Дух Свети пребива у Божијој Цркви “ подсетио је отац у своме обраћању, рекавши да се све прекидало и да су цивилизације и људи и народи, настајали, да су нестајали и рушени храмови, хришћани убијани, гоњени – али  да је ,, Дух Свети увек био, остајао и јесте у Цркви Христовој – који струји као лахор, као благи тихи поветарац кроз све Свете Тајне и сав богослужбени живот Цркве“, казао је он.

Нагласио је да све што се у Цркви обавља од онога чудеснога дана Педесетнице до дана данашњега и да се свака Тајна која се совршава у Светој Цркви Божијој – совршава благодаћу, силом и дејством Духа Светога – не свештеника, људи – него благодаћу Духа Светога.

Говоривши о Домостроју Спасења од Пророка до Свете Педесетнице, прота Џомић је подсетио да ,, и данас када се окренемо иза себе и видимо тај чудесни ланац спасења – од онога времена када су Пророци пророковали долазак Спаситеља, Искупитеља свега рода људскога – до онога тренутка када је Архангел Гаврил благовестио Пресветој Дјеви Богородици да ће бити осјењена Духом Светим и родити Сина, коме ће надјенути име Исус, Који ће бити Спаситељ свега свијета, преко чудесног Рођења од Дјеве у Витлејемској пећини, Његовог живота на земљи, Његове објаве од Светога Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег (који је ишао испред Њега, проповиједао покајање и најављивао Његов долазак и спасоносну мисију) и свега онога што је Господ урадио, рекавши да није дошао да укине него да испуни Закон и Пророке, – преко Његовог чудесног дјелања и свједочења Имена Божијег људима у вријеме када је свједочио, Васкрсавао мртве, умножавао хљеб и храну, чинио чудеса, исцјељивао болесне, враћао вид, преко Његовог Страдања и Распећа на Голготи, чудесне свепобедне Тајне Васкрсења,  Јављања 40 дана својим Ученицима (у Тијелу са свим ранама од клинова) преко Његовог Вазнесења у 40 дан и сједења са десне стране Бога и Оца “ у том венцу чудесног домостроја који је дат сваком човеку, славимо празник Тројичиндан, Бога Љубави, Оца, Сина и Духа Светога – дан кад је Дух Свети по обећању Господњем, сишао са неба на Ученике своје – осенио их, облагодатио их и дао им ону чудесну духовну власт и моћ, не да господаре људима, него да служе људима по ријечи Христовој : све што свежете на земљи биће свезано на Небу и све што разрешите на земљи биће разрешено на Небу !

,,Прођу земне организације ма како биле моћне и како се звале, али Црква Божија вијековима траје, не зато што смо ми савршени, лијепи, моћни, паметни, посвећени – већ управо што Дух Свети пребива у Цркви, а Дух се свезати не може, Дух се не може убити, протерати, отети не може и не одлази са хришћана који вјерују у Бога, Оца, Сина и Духа Светога “ нагласио је он, подсетивши присутне на то каква је то сила и Тајна била у тај дан коју најбоље описује Свети Јеванђелист – да су Апостоли били као опијени, тим лахором Духа Светога, и почели да говоре стране језике док су људи помислили да су пијани од пића; а заправо је њих запљуснуо талас благодати Духа Светога.  И од тада до данас се кроз Цркву, кроз Свету Тајну свештенства – тај бесцен дар – преноси са покољења на покољење свештеника, Епископа и тако траје дјело Господње и Црква Божија“, рекао је прота Велибор.

,,То безбожници не виде, не знају, не осјећају… они мисле да су Цркве грађевине, веће, мање, позлаћене. Не браћо моја, указао је отац ,, Црква Божија су хришћани са својим Епископима, свештеницима, ђаконима које повезује, води, уједињује, путеводи, надахњује, Дух Свети, Дух Истине “ нагласивши да је управо – то Црква – која не стаје само у зидовима; а наши Свети храмови су наши изрази љубави ка Богу – па и чак кад се сруше и претворе у прах и пепео оне васкрсавају, оживљавају, јер управо зато што их Дух Свети надахњује, Он их обнавља и утврђује.

,,Ми смо данас још више обрадовани што нам је у овај дан Свете Педесетнице, служио наш драги гост, парох призренски Слободан Ђорић, свештеник на једном од најтежих, голготских места пастирскe службе наше Цркве „.

Отац је подвукао да нема никакве логике како он може да борави тамо, после свега што се десило и да тај народ тамо траје вијековима и да се после голготе тамо враћа; појаснивши да се то речима не може чак ни објаснити; али да се може само објаснити ријечима које је изговорио у своме обраћању на Тројичиндан да – ,, Дух Свети Он обнавља, Он призива, и Њега је Господ  Духом Светим надахнуо да дође на згаришта призренска, и срушене Цркве Светога великомученика Георгија у Призрену, Светог Николе, Руновићеве, Тутићеве Цркве, Светог Спаса, спаљене Богородице Љевишке, спаљених Светих Архангела … свих наших Светих лаври, задужбина и светиња у Призрену граду царевоме …“ јер је ,, он већ 8 год. у 21 г. kao младић са супругом тамо отишао и Господ их је обдарио са троје дивне дјеце, те су они свједоци благодати Духа Светога, у царском граду Призрену. “

На крају свога обраћања, прота Џомић је указао да нам је данас такође посебна радост што је и ова служба сведочанство Духа Светога који испуњава Цркву, хришћане, Епископат, свештенство, ђаконство – да би сви заједно славили и сведочили једним срцем и устима Бога Љубави, Оца, Сина и Светога Духа – Тројицу Једносуштну, Животворну и Нераздељиву у векове векова.

За полазнике школе веронауке ,,Свети Ђорђе“ која постоји при овом Светом храму (а коју води протиница Надица Радовић) данас је одржан последњи час у црквеној порти, пред наступајући летњи распуст.

Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This