Izaberite stranicu

На данашњи дан, 17. јуна 1843. године почела је побуна домородаца Маора против Британаца на Новом Зеланду.

Маори су аутохтони полинежански народ, који је у неколико таласа, слиједећи звијезде кануима, насељавао Нови Зеланд, у периоду између 1250. и 1300. године. Своју домовину они називају Аотеароа, што значи “земља дугог бијелог облака”. Ријеч „Маори“ није етноним у правом смислу, и на маорском језику означава нешто „природно“ или „оне који се разликују од богова или духова“. Приликом доласка првих Европљана, на Новом Зеланду живјело је око 250.000 Маора. Због болести и ратова њихов број се до 1896. године смањио на 42.000, а затим је поново почео да се повећава. Око 96% Маора живи на Сјеверном острву. Маори су 1840. године уступили суверенитет Новог Зеланда Британцима, у замјену за заштиту њихове земље од Француске, која је жељела да их колонизује. Долазак Европљана на Нови Зеланд, значајно је утицао на њихов начин живота. Осцилације, од почетног пријатељског односа па до напетости изазваних територијалним сукобима, епидемијама болести, друштвеним превратима, уздрмале су маорски народ. До почетка XX вијека, поновно су се уздигли и данас су активни на свим подручјима – од културе, политике па до спорта. Маорски језик се сада учи у школама, као и пјесме и традиционални занати. За разлику од већине домородачких култура, Маори никада нијесу били освојени, нити поробљени. Један од разлога за то је и њихова невјероватна вјештина у праћењу трагова, као и беспријекорно познавање територије коју насељавају. Маорске вође су били наследници поглавица или религиозних поглавара.

Народ се водио великом породичном оданошћу и религиозним убјеђењима и традицијом. Маори су вјеровали да је сва природа жива и да има магичне моћи. Без писаног језика своју традицију су преносили кроз пјесме, приче и разне умотворине. Сав друштвени живот се одигравао на централном тргу села, испред главне и посебно изрезбарене куће за састајање. Маори су живјели од риболова, узгоја слатког кромпира и другог поврћа. Сакупљање такође чини знатан дио њихове економије, а најважнији су шкољкаши, бобице и корјење. Оруђе се израђивало од камена и дрвета. Били су познати по дрворезбарској вјештини; већина употребних предмета и објеката (куће, кануи, маске..) била је богато украшена сложеним мотивима. Резбарија која је у једном племену или породици ношена кроз више генерација, чува духове свих тих људи и њена снага тиме постаје немјерљива. Једна од најважнијих и најсветијих маорских умјетности јесте вајарски рад. Скулптуре се праве како од дрвета, тако и од жада и китове кости. Маорски вајари се тренирају од малена и постају уважене личности у свом друштву. Женама није дозвољено чак ни да гледају мушкарце док раде скулптуре, а ни да саме учествују. Најчешћа тема вајарских радова јесте људско тијело односно посебно света људска глава. Ријеч је о народу који дубоко вјерује да наша историја, породица, преци као и земља из које долазимо, говоре све о нама, о ономе што смо данас. Супротно од увријеженог мишљења, вјерују да је прошлост увијек испред нас, а будућност невидљива и иза нас. Прошлост нас формира и чини таквима какви јесмо.

Маори су познати по тетоважама – Та Моко. Мушкарци су их имали по цијелом тијелу, жене углавном на бради и око уста, и из њих се могла ишчитати цијела животна прича, порука, племенска припадност, социјални статус. Тетоважама су се жене уљепшавале и прикривале боре. Маорски језик говори око 130.000 људи на Новом Зеланду, углавном на сјеверном делу Сјеверног острва. Иако је култура Маора значајно промијењена услед модернизације и више од 150 година британског утицаја, извјесна знања и вјештине су ипак очувани, све до данашњих дана.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This