Izaberite stranicu

Празник Светог Јустина Ћелијског данас је литургијски прослављен у манастиру Ћелије гдје почивају свете мошти овог Божијег угодника  – великог светила Цркве Христове. Овогодишње обиљежавање празника је посебно јер се навршава 40 година од земаљске кончине и 125 година од рођења овог светитеља, као и 800 година од аутокефалности Српске православне цркве.

Светом архијерејском литургијом је началствовао Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско – приморски г. Амфилохије уз саслужење Преосвећених епископа: рашко-призренског Теодосија, шабачког Лаврентија, аустралијско-новозеландског Силуана, буеносајреског и јужноцентрално-америчког Кирила, осечко-пољског и барањског Херувима, умировљеног захумско-херцеговачког Атанасија и ваљевског Милутина, домаћина сабрања.

У празничној бесједи након читања Светог јеванђеља, вјерницима се обратио Митрополит Амфилохије који је указао на значај и славу Светог Јустина који је вјеру црпио из страдања сопственог народа. Високопреосвећени је посебно емотивно говорио о Авиној везаности за Свету Гору, као и о његовој вјерности и доследности Косовском завјету без кога нема будућности, али ни спасења српског народа. „Личност Богочовека је мера свега“, подсјетио је Митрополит на чувене Авине ријечи.

Истакао је да се Света служба Божија, Литургија Христова која се служи у Ћелијама, код ћивота Светога оца Јустина, шири широм васионе а тиме и свједочанство о Христовом гробу као гробу из кога је засијала непобједива свјетлост васкрсења која обасјава све људе и земаљске народе, учећи их да ходе путем Божијим и да се сабирају у једну свету заједницу, у народ Божији сабран од свих земаљских народа и језика – Христову Цркву.

„То је она Црква којој су припадали, коју се учили и којом нас уче и двојица великих светитеља Цркве Божије православне, Свети владика Николај Охридски и Жички и Свети отац Јустин Ћелијски. Они су, и до смрти и од смрти и послије смрти, живи свједоци те Цркве Божије и носиоци њенога Духа, свједоци Христа Распетога, али Васкрслога. Они су свједоци велике и непобједиве љубави Божије која им се открила кроз рођење јединороднога Сина Божијега и свједоци вјечне и непролазне побједе добра над злом, љубави над мржњом, истине над лажју, правде над неправдом. Живи свједоци које је Бог послао у наше вријеме, у наш народ да одавде свједоче ту велику и свету истину о Христу Богу нашем.“

Живот оца Јустина Ћелијског, као и све што је написао и изговорио, живо је свједочанство о вјечном логосу Божијем, о Христу, о Пресветој животворној Тројици:

„Дивно и величанствено свједочанство и светост која је кренула са југа, од Светога града Јерусалима преко свих простора Блиског истока и Цариграда, Свете Горе и Свете Јеладе,  далеке бескрајна Русије, проширила се до наших крајева. Дивни свједоци те светости, наследници Светога Саву и Симеона, Светог Кирила и Методија, Наума и Климента су Свети Јустин и владика Николај. Велика слава и част овога краја и мјесто гдје ће се сабирати људи са свих крајева земаљских  благодарећи управо њима двојици и живом свједочанству живога Бога – Бога љубави Оца и Сина и Духа Светога.“

Говорећи о КиМ, владика је казао да је Косовски завјет израстао из Новога завјета и он није ништа друго него Нови завјет у крви изабранога Божијега народа а Косовска гробница продужетак Христове гробнице:

„Косовски завјет и Косово није ништа друго него је наставак Христовога гроба као што је говорио Ловћенски Тајновидац да нада немамо више ни у кога до у Бога и у своје руке и оно што треба да запамте сви данашњи Срби, надање се наше закопало на Косову у једну гробницу, не безнађе о коме говоре данас многи који припадају овом народу. Христов гроб је живоносни отуда је и гроб косовски живоносни гроб који рађа кроз вјекове и препорађа читава покољења, не само наша него широм васионе.“

Митрополит је нагласио да се преко Косова прелама судбина савременога свијета као што се преламала и 1389. године:

„Све демонске и сатанске силе, оне које су распеле Христа на голготи, данас ударају против Христовог гроба и Косова као гробнице испуњене надом и силом Васкрсења Христовога.“

Митрополит је жезал који је добио за благослов од Његовог блаженства Патријарха Антиохије и свега Истока г. Јована Х, приликом недавне посјете Антиохијској патријаршији Његове светости Патријарха српског г. Иринеја Антиохијској патријаршији, оставио у ову древну светињу да буде свједочанство јединства Цркве Божије – једне свете саборне католичанске и апостолске Цркве Христове којој припадамо и коју исповиједамо а која је раширена данас на свих пет континената. Жезал је, како је навео, направљен од кедровог дрвета од дрвета од кога је грађен први свети храм јерусалимски а који је уграђен у биће свеукупне Цркве Божије. Подсјетио је да је Свети отац наши Јустин био велики љубитељ Светих отаца Антиохијске патријаршије.

Пред Причешћа вјернима се обратио домаћин сабрања Епископ ваљевски Милутин, који је захвалио браћи архијерејима који су саслуживали на Светој литургији, монаштву, свештенству, сестринству ове свете обитељи на челу са игуманијом мати Гликеријом, вједном народу.

Послије благосиљања и резања славског колача Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је честитао славу сестринству манастира Ћелије и игуманији мати Гликерији и захвалио се домаћину Епископу Милутуну на овом дивном сабрању .

„Велики Божији дан и велико и дивно сабрање које се данас шири широм васељене око имена Божијега, Христа Бога нашега, око Тијела и крви Његове, око Христа Рапетога и Васкрслога прослављеног у Својим светим дјелима и у свима светима Својим.“

Високопреосвећени је бесједу завршио ријечима да је Косовски савез темељ српства, подсјетивши још једном да као што је Христов гроб извор наде, спасења и васкрсења читавога свијета и творевине Божије, тако је и Косовска гробница извор наде и васкрсења кроз све вјекове до данас, а тако ће бити и у будућа времена.

Са благословом Његовог преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, манастир Ћелије низом молитвених свечаности обележава 40 година од престављења и 125 година од рођења Светог Јустина Ћелијског и 800 година аутокефалности СПЦ.

У оквиру прославе ових значајних јубилеја синоћ је одржана и Светосимеоновска академија у Центру за културу Ваљево на којој су Светојустиновске беседе изговорили Митрополит Амфилохије и Епископ Атанасије Јевтић.

Весна Девић / Радио Источник

 

Pin It on Pinterest

Share This