Izaberite stranicu

На данашњи дан, 14. јуна 1966. године Ватикан је објавио аболицију на Индекс забрањених књига. Попис дјела које католички вјерници по црквеној забрани нијесу смјели читати објавио је 1559. године папа Павле IV. Индекс забрањених књига је примијењиван током четири стотине година, а била су обухваћена дјела богослова, научника и писаца које је католичка Црква анатемисала кроз вјекове. Нека издања са тог Списка садржавала су такође упутства намијењена читању, продаји и цензури тих дјела. Састављање Индекса је званично правдано заштитом вјере и морала од богохуљења и богословских грешака. Књиге које би прошле цензуру штампане су са штамбиљем на насловној страници у коме је било угравирано „Нема ничег забрањеног“ или пак „ Нека буде штампано“. Списак је био веома ефикасан.Током многих година до књига које су се нашле на њему било је веома тешко доћи у католичким земљама , а посебно ван великих градова.

“Топ листа“ забрањених књига је имала снагу закона све до 1966. године када је била опозвана указом Другог ватиканског сабора. Први такав списак је објављен у Холандији док су Венеција и Париз слиједили холандски пример. Први римски списак је саставио папа Павле IV, а по мишљењу историчара и истраживача то се није десило случајно. Радило се о томе што је до свог избора на папски трон папа Павле IV  био врховни инквизиотр Католичке цркве . Принципи цензуре тог списка су били познати као сувише немилосрдни. Они су остали једнако строги чак и након што је на Тридентском сабору било измијењено црквено законодавство у области забране књига. За четири вијека појавила су се 32 списка , а 12 од њих су изашла у XX вијеку. Последње издање списка изашло је 1948. године. У њему су се нашле чак 4000 књига забрањених које због јереси, које због аморалности, политичке некоректности и њима сличних непоћудности.

У различито вријеме на „изборну листу „ забрањених књига су доспијевала су дијела таквих аутора као што су Еразмо Ротердамски, Лорен Стерн, Волтер, Даниел Дефо, Коперник, Оноре де Балзак, Жан-Пол Сартр и многи други. Скоро сви познати западни философи су били укључени у списак забрањених, а нијесу изостављани ни вјерници међу њима – Декарт, Кант, Беркли. Занимљиво је да неки философи атеисти као што су Шопенхауер и Ниче нијесу били стављени на списак, што је правдано општим правилом да било које дјело које критикује или осуђује макар неки сегмент католичке вјере забрањено је само по себи. На Индекс забрањених књига су доспјела и нека нацистичка дјела, а то се посебно односило на радове нацистичког идеолога Алфреда Розенберга. Са друге стране, на списак забрањених књига није уврштен и програмски манифест Адолфа Хитлера „Мајн кампф“.

Приредио: Миомир Ђуришић

 

Pin It on Pinterest

Share This