Представљена постхумно објављена књига академика Јеротића. У “Дневнику” преиспитује своју личност, погледе на свет, дилеме…
Прва књига “Дневника” Владете Јеротића, у издању задужбине са његовим именом и куће Ars Libri, представљена је у среду увече у Народној библиотеци Србије. Академик Јеротић је, на очев подстицај, дневничке белешке почео да води од 14. године, па је, тако, овај дневник датиран од 1938. до 1945.
– Ово је мемоарско-дневничка грађа коју је Јеротић сам уређивао годинама, са намером да се постхумно објави. Почетну годину је сажео, а касније делове записа је директно преносио или обрађивао из угла зрелог човека – истакла је уредница издања Ирена Арсић. – Могу најавити да ће Задужбина објавити и проширено издање. Такође, постоји и дневник Момчила Јеротића, вођен од самог Владетиног рођења па до његове 20. године, који на другачији начин обрађује исте догађаје.
Жарко Требјешанин наглашава да је пред читаоцима вредан дневник одрастања значајне личности, у којем се преплићу поетски језик увида у себе и штур репортерски језик са описима ратних збивања.
– У записима се огледа однос према родитељима, неразумевање и адолесцентски бунт, мада је сигурно много тога прећутано. У више наврата Владета се враћа на однос са оцем који је амбивалентан. Било би веома драгоцено објавити очев дневник, јер би било прилике сагледати однос са обе стране – каже Требјешанин. – На више места Јеротић понавља да га заносом и срећом испуњавају Бог, музика и природа. Износи дилему о избору између позива лекара и свештеника, али, пре свега, промишљање о смислу живота, које налази у победи над самим собом. Овај дневник је изузетно значајна хроника рата, друштва у транзицији, али и анализа сазнајног, емоционалног, социјалног и моралног сазревања вансеријског интелектуалца.
Горан Максимовић оценио је како Јеротићев текст можемо сагледати као белетристички у којем дневничка поглавља чине поднаслове у великој мозаичкој слици романа одрастања:
– Постоје три поља у тој слици. У субјективном значењу Јеротић преиспитује своју личност, погледе на свет, дилеме… У објективном аспекту даје описе живота у окупираном Београду, али и у унутрашњости, као и низ историјских чињеница. Треће поље чини метафизика, односно Јеротићево интересовање за науку, уметност и религиозност.
Јеротићев однос према музици публици је приближила Нина Аксић, која је истакла како се у Јеротићевој вечној борби добра и зла, идеализма и реализма, нашла и она између трећег и четвртог става симфоније.
Извор: Новости
