Izaberite stranicu

На данашњи дан, 13. јуна 323. године пр.н.е. умро  је грчки краљ Александар Велики, највећи војсковођа античког свијета, творац најпространије империје у дотадашњој историји човјечанства. У младости је био ученик Аристотелов. У пријестоницу грчке државе Македоније Пелу довео га је његов отац краљ Филип II Македонски, а на пријесто је дошао у 20. години живота кад је убијен Филип. Довршио је покоравање грчких држава и са 30.000 пјешака и 5.000 коњаника повео рат против Персијанаца. Убрзо је освојио Малу Азију, Сирију, Египат и Персију и стигао до ријеке Инд. За пријестоницу царства је прогласио Вавилон, у којем је по повратку из Индије изненада умро у 33. години живота, што га је спријечило да предузме намјеравани поход на Запад. Био је изузетно храбар, а у борби је примјењивао методичну и уништавајућу стратегију. Користио је садејство коњице и пјешадије и први је у историји ратне вјештине увео систематски рад штаба. Његова војничка генијалност се заснивала и на широкој култури, по чему је био супериоран над владарима чије је државе покорио. Стога није био само освајач већ и носилац ширења хеленске културе.

О животу и освајањима Александра Великог постоји велики број историјских прича и чињеница. Након што је учврстио власт, Александар креће у освајачки поход на Персију, гдје је дочекан као ослободитељ (јер је углавном било ријеч о рушењу тираније коју је македонски владар смијенио).

Прије његовог одласка у Фригију било је проречено да ће онај ко размрси Гордијев чвор завладати цијелом Азијом. Та је част и слава припала баш Александру Великом. Стигавши у Гордион, Александар је разгледао Аполонов храм. Када је видио неразмрсиви вез на посвећеним Гордијевим колима, латио се мача и једним ударцем пресјекао чувени Гордијев чвор. Тако је, по легенди, отворио себи пут у широка пространства Азије. Најприје је покорио Малу Азију, а затим је освајао, једну за другом, до тада моћне државе старог вијека: Сирију, Египат и Персију, стигавши чак до далеке земље Инд.  Иза њега је, поред ратничке славе, остао израз “пресјећи Гордијев чвор”, што значи “једним потезом ријешити заплетен, тежак проблем”, “силом или на најнепосреднији начин ријешити тешко питање”…

Александров учитељ био је грчки филозоф и научник, Аристотел, кога је Филип позвао на двор кад је Алексадру било четрнаест година. Часови гимнастике, јахања и лова смијењивали су се са читањем пјесника, учењем геометрије, астрономије и реторике. Аристотел је Александру улио љубав према Хомеровим стиховима, а омиљени јунаци су му постали Херакле и Ахилеј.

По Александру Македонском су названи бројни градови (према неким изворима чак њих 70), а најпознатији је свакако Александрија, највећа египатска лука и други по величини град у Египту, који је основао 334. године пр.н.е. Интересантно је да је један град, Букефалију, велики војсковођа назвао по свом коњу, Букефалу, након његове смрти. Претпоставља се да се Букефалија налазила у данашњем Пакистану.

Александар Македонски је, по доласку у Атину (након што је освојио), посјетио Диогена у његовом дрвеном бурету на главном тргу, пошто је чуо занимљиве приче о њему. Александар је затекао Диогена како спава. Пробудио га је, представио му се и питао га: “Шта желиш да ти учиним?”. Диоген му је одговорио: “Склони се, заклањаш ми Сунце”. Задивљен његовом реакцијом и једноставношћу, Александар Велики је рекао: “Да нијесам Александар Македонски, био бих Диоген.”

Од своје прве побједе коју је извојевао са осамнаест година, па до смрти, Александар Македонски није изгубио нити једну битку. За тринаест година владавине створио је царство од Македоније до Индије, које је величином надмашивало сва која су до тада постојала.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This