Izaberite stranicu

Поводом празника Светог Саве вечерас, 25. јануара, одржана је Светосавска академија у Центру за културу у Даниловграду.

Академију је благословио Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије истичући посебну радост сабрањем у Бјелопавлићима у чијој равници се налази немањићка лавра – манастир Ждребаоник у коме се чувају мошти Арсенија Сремца, наследника Светога Саве.

„Радује ме да се Бјелопавлићи враћају сами себи, својим исконским предањима, духовности својих предака, вјери православној хришћанској, а онда и носиоцима и свједоцима те вјере као што је био Свети Сава, његов ученик Свети Арсеније и сви они послије њих који су овде живјели, укључујући и Светог Василија Острошког.“

Митрополит је казао да је сва наша историја а посебно Бјелопавлића везана за Немањиће. Констатовао је да се данас, иако је осам вјекова прошло од добијања самосталности Жичке архиепископије Пећке патријаршије, Свети Сава назива окупатором, а у исто вријеме и он као његов наследник. Истакао је да избезумљени, незнавени људи, пуни мржње на томе хоће да граде своју будућност и будућност своје дјеце и Црне Горе.

Додао је да је тај дио наше браће, затрован опаком болешћу „брозомором“, избацио из цркве једну икону Светога Саве и да се она данас налази у Цетињском манастиру. Казао је да су другу икону спалили и да ометају служење Литургије у тим црквама. Помолио се да им Бог да разума, мудрости и памети да се врате прије свега Христу, себи и да не пљују по својим прецима и светињама.

Појаснио је да је то један од плодова онога што се догодило овдје у току и послије Другог свјетског рата, када је и забрањена прослава Светог Саве који слављен као школска слава током цијеле историје Црне Горе, а о коме је пјевао, између осталих, и краљ и господар Црне Горе, Никола Први Петровић.

„Нема нема ниједног педља у Црној Гори гдје нема неког спомена Светог Саве: Савин кук, Савин лук, Савино ждријело, Савино камење…Савине, на десетине храмова. Нема ниједног храма, од манастира Мораче, оних грађених у 12/13. вијеку и послије за вријеме обнове Пећке патријаршије 1557. године, за вријеме Црнојевића, нарочито за вријеме Петровића, у коме нема иконе Светога Саве и Светог Симеона“, објаснио је Митрополит и подсјетио да су око Градине налазе и Расткове ливаде, а своје спомене и трагове ту су оставили и Урош Први и краљица Јелена.

Високопреосвећени је нагласио да се тамо гдје је пало сјеме науке, истине Божије, правде и љубави, као што је то у ћивот Светог Василија, Светог Арсенија, спомен Светог Саве, увијек изнова рађа и народ и препорађају читава покољења.

„Ево и код нас, хвала Богу, послије великог прогона Цркве Христове – Светосавске, који је трајао више од 50 година, обновили смо преко 650 храмова и нове саградили, међу њима највеличанственији храм у историји Црне Горе – Храм Христовог Васкрсења у Подгорици, који је сабрао све православне патријархе а та свеправославна пуноћа и присуство западних хришћана, кардинала, подстакла је и изградњу најљепшег Храма Св. Јована Владимира у Бару.“

Појашњавајући да је Црква Божија на овим просторима присутна од 3/4. вијека, о чему свједоче и храмови на Диоклији, када је била јединствена Црква Истока и Запада, владика је казао да су у 11. вијеку један мањи дио тих храмова и вјерника латинског смирења остали везани за Рим Први, који и данас постоји. Већи дио вјерних хришћана у Црној Гори је примио КирилоМетодијевску традицију и остао везан за Цариград – Исток и прихватио Светога Саву а послије и све његове наследнике до наших времена.

Казао је да је Црна Гора била утемељена као православна земља, благодарећи митрополитима црногорским, нарочито Петровићима, па је све до најновијих времена православље била државна вјера:

„Ако хоћемо да се вратимо Црној Гори краља Николе, онда морамо да вратимо краља православнога, оне границе за које је крв проливао краљ Никола, а оне су до Призрена, Стона. За Цркву нису важни спољашњи називи већ да ли је то истинска Црква Христова, Божија, апостолска Црква, то је оно што је битно и то је оно што је овдје посијано, сјеме светих апостола, Павла и Тита који су овдје пролазили и проповједали.“

Владика Амфилохије је објаснио да је за Цркву најбитније да буде Црква Божија а да је њен назив на земљи само додатак и да ми исповједамо: Једну свету католичанску апостолску цркву а устројство се кроз вјекове мијењало, као што је овдје на нашим просторима од времена Светога Саве кренуло устројство наше Митрополије.

Светосавску бесједу одржао је игуман манастира Подмаине Рафаило (Бољевић) који је казао да се приликом пресвлачења моштију Светог Арсенија, у којем су учествовали епископи и свештеници на челу се Митрополитом, на свештеној глави и богоносној лобањи Св. Арсенија открио знак – исписано име његовог оца Саве:

„Тиме је свима нама јасно, јер ова генерација тражи то подсјећање на баш тако јасан, очигледан начин, од свега пролазног битнији, јачи, пробојнији од саме смрти, ако без Св. Саве не може највећи од његових наследника до те мјере да му и на челу носи име, онда ова генерација нема потребу да пребива и најкраће вријеме у било каквој дилеми. Ко бира пут дилеме, изабрао је пут пропасти и погибије, ако се покајањем на вријеме не евакуише.“

Он је истакао да име Св. Саве на челу Светог Арсенија много тога открива јер и у традицији Црне Горе дубоко је укоријењен обичај да се син у оцу познаје и у оцу оца својега. То је поткријепио примјерима које најчешће срећемо, рецимо, на гробовима: Крсто Илије Јовова или Марко Ђока Перова итд.

„Све то је из тих дубљих литургијских, светих, светопредањских традиција гдје Арсеније није само Арсеније, него Арсеније Сава Христова. Тако лако можемо да дођемо до чокота. А када преко Арсенија и Саве дођемо до Христа, стигли смо и до Оца који не само што није далеко, него се у Сину открива, Сином нас призива у Своје наручје а све силом и непогрешивим дејством и благодатном навигацијом  Бога Духа Светога.“

Отац Рафаило је нагласио да генерације овог нашег времена имају потребу да дешифрују тајанствену личност Светога Саву, и да нам то открива Свети Јустин Ћелијски у чудесном предговору Житије Светога Саве, гдје пројављују озбиљно незадовољство свим тим покушајима.

„Грешка у том процесу литургијског дешифровања тако битне личности опасна је попут јереси. Није довољно само призивати име Божије, није довољно рећи само да вјерујеш, него мораш вјеровати правилно, тачно, прецизно, онако како је Богом откривено, исто то се односи на личност Богоносца Саве. Битно га је препознати у оном правом литургијском издању, препознати га као наследника светих апостола, зато га и називамо и поштујемо као равноапостолног што је највећа титула“, казао је отац Рафаило, игуман манастира Подмаине, подсјећајући да Светог Саву препознајемо као и архијереја и увијек га на иконама и фрескама видимо да је у литургијском покрету и да прати велике јерархе Св. Василија Великога, Јована Златоустог…

У умјетничком дијелу програма Светосавске акдемије, коју је организовала Црквена општина Даниловград, наступили су хорови, рецитатори, дјеца – полазници вјеронауке и фолклорно друштво из Даниловграда.

Весна Девић

Фото: Јован Д. Радовић

Видео: Острог Тв Студио

Острог Тв Студио: Светосавска академија у Даниловграду 25.01.2019.љ. Г.

 

Pin It on Pinterest

Share This