Izaberite stranicu

Батрић Бабовић

Прије времена у односу кад сам планирао да се обратим ријечима “ дубоке оданости “ Св. Петру II Ловћенском Тајновидцу морам да нагласим да су мотиви сабрани у један циљ и једну мисао – одбранити Његоша од политизације и блата дневних тривијалности.

На први поглед приземна, примитивна, проткана злом и сљепилом прича коју ових дана пласирају и програмирају „читачи и тумачи“ дјела генијалног пјесника има у својој позадини скривене и дубоке науме још скривенијих центара моћи и генератора нове геополитичке реалности.

Методологија обесмишљавања његовог пјесничког генија има за циљ да се уништи коријен цијеле књижевности једног народа, чији је Његош извор, источник и светионик. Пласирање политикантских теза без сагледавања цјелине књижевног дјела Ловћенског Тајновидца игла је у оку истине и пуцањ у небеску зјеницу једног народа.

Превелики број „случајности“ који нас је задесио у последњих пар мјесеци не дају ми мира помисли да се у центру круга геополитичких „тобџија“ случајно нашао осовински писац, пјесник, мислилац, владар и митрополит.

Оклеветана књижевност Бориса Булатовића најбољи је доказ како Запад са разним играчима „глобализма“ исписује аналитичке редове о садржајима штива наших водећих писаца, покушавајући да њихово умно остварење стави у контекст ратова 90-их година и класичном замјеном теза измијени улогу кривца и праведника, џелата и жртве. Епитет криваца носе Селенић, Павић, Киш и бројни други па је методологијом клевете истине потребно створити подијум за зацаривање лажи и обесмисљавања вјере и историје једног народа.

Свим овим наумима Његош стоји као бедем кога треба срушити иако је то мисија која је у полазности своје основе осуђена на пропаст. Горски Вијенац и Пешчаник насли су се на удару озлобљених незналица са једним јединим циљем – уклонити истину и омогућити нови идентитетски и национални инжењеринг обезглављеном народу без свога путевође и светионика.

Његош је досегао до самог Господа као пјесник и молитвеник а Данило Киш до самог Његоша. Зато овај „двојни удар“ на следбенике истине и све чуваре његошевске Црне Горе има дубоку позадину и јасне циљеве са варијаблом великог броја уходаних метода за дезинтеграцију духовног бића народа коме оба великана (доминантно Његош) припадају.

Заборављена и до сада неоткривена историја мало је говорила о писму Франциска Паловинетија тадашњем митрополиту Данилу Дајковићу. Писмо је имало за циљ обезглавити Ловћен и здробити духовну кичму Црне Горе. Посљедице дјеловања „даваоца добрих савјета“ евидентне су у савременој црногорској збиљи. Дух изјава од прије неколико дана личи на писмо поменутог господина од прије 50 година, уз напомену да скривени центри моћи у синергији и са више тачака и праваца ударају на Ловценског Тајновидца – чувара Црне Горе, њене вјере, културе и идентитета без права на дух самопорицања и практичног остваривања истраге предака.

Његош као Космос препрека је том циљу. Са њим у свијетлу времена коме припадамо наша „оклеветана књижевност“ биће окосница европске културе и хрисћанске мисли Старог Континента. Горски вијенац који почива на моделу бројних антитеза, потребно је здробити како би се угасили Косовски Завјет и Дух у потомцима Пустињака Цетињског. Лажни цар Шћепан Мали је „измакао“ тумачима и идеолозима денатурисања Црне Горе, или је остављен за неко боље вријеме када ће раслојавањима по моделу „меке моћи“ престати да постаје опасност за вјековне нишанџије и артиљерију острвљену на духовни идентитет Црне Горе.

Такви планови и пројекти неће успјети.

Актерима ове иницијативе препоруцујем најтоплије, са братском љубављу да у свој читалачки опус уврсте књиге Мира Вуксановића „Његош Довијек“ и Мирољуба Јевтића „Његош и Ислам“. Пажљивим тумачењем и неострашћеним анализама доћи ће до истог закључка као писац ових редова.

Његош је космичка, универзална, ванвремена и свевремена појава којој нема и неће бити краја. Ових дана његов лик је са Његовом Светошћу Патријархом Антиохије и цијелог Истока Јованом X отишао на Извор Цркве Христове, основане у доба апостола Петра и Павла.

Питам се да ли је то случајно?

Шта још треба да се деси да схватимо значај Ловћенског Тајновидца? Можда пут у Дамаск преобрази водеће људе Његошеве Цркве и коначно га упише у календар светих. Остају нам вјера и нада у тај чин а Цетински Пустињак да својом љубављу наткрили свој народ и оне који га гоне и то не престају да чине упути на прави пут својом молитвом Господу Сведрзитељу.

Човјек заједнице, јединства и саборности, необјашњива појава не смије бити предмет интрига и политикантства. На потезу су његова Црква и народ уз вјечно благодарење свепјеснику и свевременику!

ЊЕГОШ ДОВИЈЕК!!!

Аутор је доктор специјалиста нефролог и пјесник

Pin It on Pinterest

Share This