Izaberite stranicu

 

Љиљана Поповић

Прошле недеље напустила нас је жена чији, читав век дуги, живот је био сведочанство да још увек у нашем народу постоје личности, на први поглед тихе и неприметне које својом службом и даровима остављају трагове који сежу у вечност. Једна од таквих великана била је академик, др Смиља Аврамов, професор и шеф катедре за Међународно право Универзитета у Београду и члан Сената Републике Српске.

Рођена је 15. фебруара 1918. године у Пакрацу. Гимназију је завршила у Сушку (1936). Током Другог светског рата, усташе су убиле једанаест чланова њене породице у логору Јасеновац. Правни факултет је завршила у Загребу 1947, а докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. Радила је у Јавном тужилаштву у Новом Саду и Београду (1946—49), на Правном факултету у Београду изабрана је за асистента 1949, ванредног професора 1960, редовног професора Међународног јавног права 1965. године, а од 1973. је шеф катедре за Међународно право и међународе односе. Студирала је и у Бечу и Лондону, и усавршавала се на Харварду и на универзитету Колумбија. Била је дугогодишњи председник Светског удружења за међународно право. Била је и председник Светске конфедерације за мир и разоружање са седиштем у Лондону (ICDP), затим члан Извршног одбора Удружења правника света за борбу против нуклеарног наоружања, као и члан Одбора за истраживање ратних злочина почињених од стране САД у Вијетнаму. Била је професорка Правног факултета у Београду и члан Сената Републике Српске од 1996. године.

Можда управо због трагедије коју је доживела током рата, др.Аврамов се свим својим даром и огњеним духом који је имала, посветила и постала позната највише по обелодањивању и писању о злочинима и геноциду над Србима у двадесетом веку. Њена изузетна дела у којима је разоткривала и износила на светло дана најужасније нацистичке и усташке злочине током више ратова, као и многа злодела западних сила и тзв. “светске владе“, као и њен међународноправни поглед на сукобе и дешавања на Косову и Метохији, била су и биће путокази и темељи на којима ће се још дуго заснивати не само правна наука, него и свако, иоле озбиљно, истраживање везано за српски народ где год он живео. Дела као што су Геноцид у Југославији од 1941-1945. и 1991. године (два дела), Геноцид у Југославији у светлу међународног права, Опус Деи, Нови крсташки поход Ватикана, Трилатерална комисија: Светска влада или светска тиранија, Међународноправни вид косовскометохијске кризе и многе друге публикације, били су светионици током и после тамних година страдања српског народа, а и сада када још увек трају организовани напади на све што је српско, а поготову Православно.

Председник Међународне словенске академије Сергеј Бабурин рекао је, поводом смрти некадашње професорке Правног факултета у Београду, академика Смиље Аврамов, да је то велики губитак не само за Србију већ и за Русију. Допринос академика Смиље Аврамов науци међународног права, изградњи достојних и равноправних међународних односа, као и борби српског народа за јачање своје националне самосвести, не може се преценити – он је огроман.

Није лако бити „тихи глас“ у бучним временима. Није лако писати, стварати и борити се за свој народ онда и када он сам скоро одустане од свега што га народом чини. Када се у све увлачи гадни црв политике, неповерења и страха. Није лако говорити ни свом народу, а ни сведочити о њему широм Европе и света. Али она је то чинила. Скромно и тихо, али огњено.

Одликована је пред крај живота од стране Српске Православне Цркве Орденом Светог Саве другог реда и Сретењским орденом првог реда, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у области научне и просветне делатности.

На сахрани велике др Смиље Аврамов није био ниједан државни медиј. Захвалили су јој се они који су препознали њене неизмерљиве заслуге, њени ученици, наследници, поштоваоци и пријатељи широм света и њени Срби који су то још увек и на речима и на делима.

Иако у Србији можда није још увек довољно препозната њена величина, њој то можда и није било битно јер је свом народу служила због других, много значајнијих циљева и узвраћала јој је љубављу. Зато је једном приликом и рекла:

„Свако вече кад се молим за здравље моје деце не пропустим да се помолим за Србију. Помози Боже Србију, заслужила је. Часна је то земља.“

Ауторка је мр филологије бави се писањем и превођењем

Pin It on Pinterest

Share This