Izaberite stranicu

др Батрић Бабовић

 

 

Свака држава и народ у својој историји имају датуме који је идентификују међу друштвом народа и дају специфичност и посебност. Учитељица живота неумитно броји у свом регистру борбу за слободу, учешће у крупним историјским токовима и мирнодопске одлуке којима се одређује међународно – правни статус државе и народа. Позната као држава која је прво међународно признање стекла на Берлинском Конгресу 1878. године, затим своје постојање темељила у Краљевини СХС и разним државним формама Југославије, Црна Гора је у себи носила нит патријархалног васпитања, чојства и јунаштва, латентне племенске свијести и мало разуђене религиозне ноте знања и значења у свом битисању.

Увод у ову причу нема политичку конотацију, нити покушај да се сагледава подијељеност црногорског друштва. Циљ ове приче је да се једним примјером (болним али са епилогом љубави и дубоке вјере) покаже свијетло и васкрсло лице Црне Горе и њеног човјека. Мождана смрт младог човјека показала је несебичност и љубав његове породице према цијелом свијету. Срце је отишло на дар у Швајцарску, плућа и јетра у Савезну Републику Њемачку а два бубрега уз рад љекара из Хрватске, Србије и Црне Горе на дар и живот добила су два болесника са хроничног програма хемодијализе из Рожаја и Подгорице. Синоћ су гости били хирурзи из Швајцарске и Савезне Републике Њемачке.

Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије приликом доношења Закона о трансплантацији у Скупштини Црне Горе, био је јасан да је ово најбољи акт усвојен од стране црногорског органа законодавне власти. Митрополит је ову изјаву темељио на плодовима животворног и живоносног закона, дубину “успаване вјере и добра” у нашем цијелом народу и саборност осољену мудрошћу “не од овог свијета” која је пројављена у одлуци представника највишег законодавног дома.

Овогодишњи 4. септембар је историјски дан за Црну Гору, јер су добро и љубав побиједили невјеровање и зло. Увод у тај дан направљен је 8. 12. 2013. године када је под истим кровом држављанка Републике Србије била давалац органа за више живота.

Свега овога не би било да није било вјере и љубави водећих људи трансплатационог програма (проф. др Марине Ратковић, прим. др Бранке Гледовић, др Елвира Мучића, др Данила Радуновића и др Владимира Прелевића са нефрологије укључујући наше вриједне и пожтвоване сестре и техничаре) анестезиолога др Наталије Трнинић, др Зорана Јованчевића, др Хасиба Лукача, др Весне Чејовић, др Марије Крњевић, др Иване Ђуришић и др Огњенке Шаренац укључујући све анестезиологе и техничаре ЦИТ, грудних хирурга др Обрада Вујадиновића и др Бранка Чампара са дигестивним хирурзима др Ранком Мировићем и проф. др Ранком Лазовићем.

Топло срце и лијепа ријеч др Јованчевића, довели су срца чланова породице младог човјека на спремност да се дарује пет нових живота цијелој Европи. Тим чином показали смо припадност друштву европских народа, његовом духу, тековинама уз поруку да Црна Гора чином који је урадила постаје со обљутавјелог европског друштва, покривеног плаштом глобализма и лажне екумене. Свјесни своје славне прошлости, загледани у будућност на принципима вјере и морала упућујемо Европи ријечи Св. Петра, Ловћенског Тајновидца:

ВАСКРСЕЊА НЕ БИВА БЕЗ СМРТИ!!!

Аутор је доктор специјалиста нефролог

Pin It on Pinterest

Share This