Izaberite stranicu
Свети равноапостолни просветитељи Словена, Кирило и Методије јуче су свечано прослављени у царском Душановом Призрену. Богословија Ћирила и Методија је прославила свој имендан Светом архијерејском литургијом у призренском Саборном храму Светог Великомученика и Побједоносца Георгија, којом је началствовао новоизабрани Епископ буеносајрески и централно јужноамерички г. Кирило уз саслуживање домаћина Епископа рашко-призренског г. Теодосија, многобројног свештенства, ђака ове школске установе и вјерног народа. Торжествено собрање поводом славе очева словенске писмености је уљепшало и појање Хора Саборне цркве ”Свети Георгије” из Новог Сада и ученика Призренске богословије.
Епископ Кирило је у литургијској бесједи проповедао о значају мисионарског рада Светих Кирила и Методија, као и о значају мисије обновљене Богословије у Призрену. 
Послије благосиљања и резања славског колача у славу Свете браће Кирила и Методија, небеских заштитника Призренске богословије, заједничарење је настављено за славском трпезом у радосној атмосфери уз хор и оркестар призренских богословаца и најљепше пјесме са Косова и Метохије. Свечаности су присуствовали представници републичких и покрајинских државних институција Србије и Војводине, Универзитета у Новом Саду и Приштини, вјерници из више дјелова Косова и Метохије, као и неколико српских повратника у Призрену.
На крају програма додијељене су награде за светосавске темате. Прву награду добили су Вељко Стојановић, ученик II разреда, за темат из Догматике „Богочовек – све и сва, Христологија Преподобног Јустина Ћелијског“ и Никола Филиповић, матурант, за темат из Историје Српске цркве, „Српска павославна црква за време Првог светског рата“. Другу награду добили су ученици IV разреда Жарко Перић и Димитрије Николић,  док су трећу награду добили Душан Ковачевић, ученик IV разреда, и Лазар Нашпалић, ученик III разреда. Новчане награде за светосавске темате даривали су протођакон др Дамјан Божић из Београда и г. Владислав Луковић из Атине, који су завршили Призренску Богословију 1998. године и заједно са својим школским друговима, сада свештеницима, дошли у Призрен да прославе 20-годишњицу матуре. 
Богословија у Призрену основана је давне 1871. године и  била је прва средња богословско-учитељска школа у старој Србији и до 1999. године, када је привремено измјештена у Ниш, никада није прекидала са радом. Обнова њеног рада, како је једне прилике истакао њен ректор, Епископ рашко-призренско Теодосије представља поруку свима шта за српски народ значе Косово и Метохија.Богословија је била дванаест година измјештена из Призрена због непријатељског окружења у којем се налазила након рата 1999. године.У мартовском погрому 2004. је запаљена са свим призренским храмовима и стотинама српских кућа, а са поновним радом је кренула 2011. године од када ради у пуном капацитету, како по питању броја професора, тако и ђака.Обновљена Призренска богословија ове године је изњедрила трећу генерацију богослова. Многи призренским богословцима након петогодишњег образовног програма своје школовање настављају широм свијета.

Похађали су је или били њени професори важне личности српског црквеног живота и новије историје, а међу њима патријарси Варнава, Гаврило Дожић, патријарх Павле и садашњи српски патријарх Иринеј.

Призренска богословија Ћирила и Методија ове године обиљежила је два јубилеја, „Деведесетогодишњицу професорског рада Св. оца Јустина Ћелијског у Призренској богословији“ и „Стоготишњицу од завршетка Првог свјетског рата“.

Весна Девић

Видео: Фејсбук профил Призренске богословије

Призренски богословци на Вечерњој у призренском Саборном храму Светог Георгија: Тропар Св. Кирилу и Методију:

 

Pin It on Pinterest

Share This